Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga za odlučivanje o reviziji tužioca.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivnje o reviziji tužioca propisani članom 404. stav 1. ZPP. Predmet spora u ovoj parnici je zahtev za isplatu na ime stečenog bez osnova u visini cene radova koje je tužilac izvršio na nepokretnosti koja je bila u suvlasništvu parničnih stranaka, kao bivših supružnika. U postupku deobe nepokretnost je pripala u isključivu svojinu tuženoj, a tužena je obavezana da isplati deo vrednosti nepokretnosti tužiocu, što je i učinila. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, a osim toga u ovoj parnici nema razloga da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 01.08.2006. godine sa zahtevom za isplatu na ime stečenog bez osnova od 2.578.758,50 dinara. Vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost od 20.924,68 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 123,24 dinara).

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić