Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa boravištem u selu ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Goran Folić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7765/2018 od 26.06.2019. godine, u sednici održanoj 07.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužene, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 7765/2018 od 26.06.2019. godine u preinačenom delu i odluci o troškovima postupka, pa se predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11494/2017 od 14.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete – stvarne štete isplati iznos od 2.233.115,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavovima drugim i trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 34.500,00 dinara a odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7765/2018 od 26.06.2019. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu se na ime naknade štete isplati zakonska zatezna kamata na iznos od 2.233.115,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe pa do presuđenja, kao i u stavu trećem izreke, pa je u ovom delu žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 2.233.115,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 188.930,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju pobijajući je u stavovima drugom i trećem izreke, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na tužbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana zbog pogrešne primene materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijski navodi ne sadrže činjenice iz kojih bi se moglo utvrditi koja je bitna povreda učinjena donošenjem pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nosilac poljoprivrednog gazdinstva registrovanog kod nadležnog organa koje se nalazi u selima ... i ... na području opštine ... . Dana 30.07.2014. godine na području opštine ... pao je grad koji je oštetio stabla jabuka, bresaka i nektarina na tužiočevom poljoprivrednom gazdinstvu. Iz izveštaja o procenjenoj šteti nadležne komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda Opštine ... od 21.08.2014. godine, utvrđeno je da je ovaj izveštaj sačinjen po prijavi ovde tužioca koja je zavedena 20.08.2014. godine, o šteti od grada, i da je ova komisija utvrdila da je šteta nastala na poljoprivrednom gazdinstvu ovde tužioca u visini ukupnog iznosa od 2.233.115,00 dinara. Kako ne bi došlo do ovakve štete, tužilac je zajedno sa još nekim licima učestvovao u kupovini šest protivgradnih raketa za mesnu zajednicu ... pri opštini ..., ali te protivgradne rakete predmetnom prilikom nisu ispaljene jer strelci nisu dobili naredbu za njihovo ispaljivanje iz nadležnog radarskog centra.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu nastale stvarne materijalne štete u utvrđenoj visini, zaključivši da je osnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene, a s obzirom na to da je na osnovu člana 20. tačka 19. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“ br. 129/07 i 83/2014) opština ta koja je u obavezi da preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, organizuje zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda i da stvori uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublažavanje njihovih posledica.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, zauzevši stanovište da je tužena pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari i odgovorna da tužiocu naknadi nastalu stvarnu štetu na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), a u obimu - visini utvrđenoj izveštajem nadležne komisije na osnovu člana 185. ZOO. Ovo iz razloga što je tužena bila u obavezi da preko svojih nadležnih organa, u koje spada MUP i nadležni za to Sektor za vanredne situacije, organizuje i preduzme aktivnosti i mere iz sistema protivgradne zaštite u smislu članova 4, 8, 11. i 28. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“ br. 11/09 i 92/11) za koje je utvrđeno da ih nije preduzela. Pored toga, drugostepeni sud je ocenio da bi u konkretnom slučaju bilo reči o solidarnoj odgovornosti Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave, čija je nadležnost u zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda propisana članom 20. tačka 19. Zakona o lokalnoj samoupravi.

Po stanovištu ovoga suda, pravilno je izloženo stanovište drugostepenog suda da tužena odgovara za nastalu štetu po osnovu objektivne odgovornosti iz člana 172. ZOO zbog nepreduzimanja mera za aktiviranje sistema protivgradne zaštite, u smislu odredbi citiranog Zakona o vanrednim situacijama. Pravilno je takođe ocenio da bi za štetu mogla biti odgovorna i opština po odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi i da bi njihova odgovornost bila solidarna po članu 206. ZOO. Kod solidarne odgovornosti oštećeni ima pravo izbora u smislu člana 414. ZOO, ali je tužilac izvršio optiranje podnošenjem tužbe protiv tužene Republike Srbije, pa bi njeno isticanje o odgovornosti opštine bilo od uticaja u eventualnoj regresnoj parnici ovde tužene i opštine, a ne u ovoj parnici. Pored toga, grad ne predstavlja višu silu da bi tužena bila oslobođena odgovornosti po osnovu člana 177. ZOO jer se pojava gradonosnih oblaka u meteorološkom smislu može predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti.

Međutim, kako je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca ocenivši da tužena nema pasivnu legitimaciju, zbog toga se uopšte nije bavio utvrđivanjem obima uspešnosti zaštite od grada ispaljivanjem protivgradnih raketa, koju je tužena osporavala u odgovoru na tužbu, ističući da je uspešnost zaštite putem ovakve protivgradne zaštite manja od 50%, o čemu mora postojati nalaz sudskog veštaka adekvatne struke. Pored toga, prvostepeni sud je takođe na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja izveo zaključak da sam tužilac nije doprineo nastanku štete na bilo koji način, niti uticao da ona bude veća, baveći se ocenom podeljene odgovornosti, u smislu člana 192. ZOO.

U takvoj situaciji, neophodno je da sud u ponovnom postupku preko sudskog veštaka poljoprivredne struke, pouzdano utvrdi u kom obimu i konkretnom procentu bi bila uspešna protivgradna zaštita jer ona notorno nije uspešna u potpunosti, kako bi se srazmerno tome, odnosno za taj preostali procenat (do potpune uspešnosti) umanjio obim i visina tražene naknade štete. Takođe će utvrditi da li je tužilac preduzeo odgovarajuće mere zaštite od grada i mere umanjenja štete, primerice da li je osigurao od štete svoje poljoprivredno gazdinstvo i zavisno od toga će oceniti da li i u kom procentu postoji njegova podeljena odgovornost u nastanku materijalne štete.

Kada pouzdano utvrdi relevantne činjenice od koje zavisi obim, odnosno visina tražene naknade štete, sud će odlučiti o tužbenom zahtevu.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić