U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Vojska Srbije, Komanda kopnenih snaga Niš, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 3198/2019 od 16.01.2020. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 3198/2019 od 16.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu broj Gž 3198/2019 od 16.01.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu broj P 3997/17 od 08.11.2018. godine u prvom stavu, alineja prva, kojom je dosuđena naknada materijalne štete tužiocu BB i u delu odluke o troškovima postupka, pa se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

U preostalom delu revizija tužene se kao neosnovana ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu broj P 3997/17 od 08.11.2018. godine je prvim stavom izreke usvojen tužbeni zahtev tužilaca supruge pokojnog EE – AA iz ... kod ... i dece: sina BB iz ..., sina VV iz sela ... kod ..., sina GG iz sela ... kod ..., ćerke DD, devojačko DD1 iz ... kod ... i ćerka ĐĐ, devojačko ĐĐ1 iz sela ... kod ..., pa se tužena obavezuje da na ime naknade štete isplati tužiocima i to: na ime naknade materijalne štete tužiocu BB troškove sahrane, prijema saučešća i davanja podušja – ukupan iznos od 2.508.024,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.11.2018. godine kao dana presuđenja, pa do isplate (prva alineja); na ime nematerijalne štete svim tužiocima zbog pretrpljene duševe boli zbog smrti bliskog lica supruga i oca EE po 890.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na sve iznose počev od 08.11.2018. godine kao dana presuđenja, pa do konačne isplate (druga alineja). Drugim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocima solidarno isplati na ime nužnih troškova parničnog postupka iznos od 357.400,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom broj Gž 3198/2019 od 16.01.2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio je prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tužena je izjavila blagovremenu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 49-13-US, 74/13-US, 55/15 i 87/18, u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene primenom člana 404. stav 1. ZPP, radi potrebe ujednačavanja sudske prakse sudova vezane za odlučivanje o zahtevima za naknadu materijalne štete na ime troškova sahrane i davanja podušja, zbog čega je i odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija tužene delimično osnovana, a da delimično nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po služenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pripadnici Vojske Jugoslavije su za vreme NATO agresije lišili života dva lica albanske nacionalnosti od kojih je i EE, suprug prvotužilje AA i otac ostalih tužilaca. Zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pripadnici Vojske Jugoslavije su pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu broj K 130/14 od 30.05.2016. godine osuđeni na kazne zatvora. Pokojni EE je živeo u selu ... kod ..., a radio je kao ... u ... . Imao je suprugu, tri sina i dve kćerke, ovde tužioce. Nakon njegovog nestanka tužioci nisu imali informacija o njemu zbog čega su u dužem periodu živeli u neizvesnosti. Posle dužeg vremena su našli njegovo telo i tada su saznali da je stradao nasilnom smrću. Sada pokojni EE je imao skladan brak sa suprugom, bio je dobar otac i porodični odnosi su bili skladni. Jedna od ćerki, tužilja ĐĐ je u vreme smrti oca imala svoje domaćinstvo, dok je druga ćerka i nakon udaje živela u porodičnoj kući svojih roditelja. Prema nalazu veštaka ekonomsko finansijske struke troškovi obezbeđenja grobnog mesta iznosili su 500 evra, troškovi sanduka sa obeležjem 200 evra, troškovi nadgrobnog spomenika 1.000 evra, troškovi sveštenog lica 500 evra (5 h 100 evra), troškovi hrane i pića posle sahrane 4.000 evra, troškovi hrane i pića za 5 dana gostoprimstva 10.000 evra i troškovi hrane i pića za pedeseti dan (podušje) i još tri parastosa ukupno 5.000 evra, a što sve ukupno iznosi 21.200 evra, odnosno 2.508.024,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev za materijalnu i nematerijalnu štetu zbog smrti sada pokojnog EE na osnovu člana 155, 193. i 201. Zakona o obligacionim odnosima.

Apelacioni sud je ocenio da je žalba tužene neosnovana, ocenio je da troškovi sahranjivanja i podušja nisu previsoko odmereni, nalazeći da su ti troškovi učinjeni u skladu sa mesnim običajima, dužnim pijetetom prema umrlom i da je visina tih troškova u granicama prosečnih troškova u mestu sahranjivanja. Naveo je da je veštak ekonomske struke troškove sahranjivanja odredio prema proučenim običajima u mestu sahrane i okolini, prema cenama u mestu sahrane tada i na dan veštačenja, kao i na osnovu iskaza tužilaca i razgovora sa bratancem sada pokojnog EE koji je bio jedan od zaduženih za organizaciju sahrane.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o reviziji tužene ocenio da tužena neosnovano pobija pravilnost presuđenja u delu kojim je odlučeno o visini dosuđenog novčanog iznosa na ime nematerijalne štete zbog smrti supruga, odnosno oca sada pokojnog EE. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili da je smrt EE bila nasilna, da je učinjena za vreme NATO agresije i to od strane pripadnika Vojske Republike Srbije koji su u toku 2016. godine i pravnosnažno osuđeni zbog krivičnog dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva. Svi tužioci su trpeli nesumnjive duševne bolove pre svega zbog toga što su u dužem vremenskom periodu od nekoliko godina tražili posmrtne ostatke sebi bliskog lica, supruga odnosno oca, a kada su ga pronašli onda su saznali da je do smrti došlo nasilnim putem. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je dosuđeni iznos od 890.000,00 dinara svakom od tužilaca adekvatan novčani iznos pretrpljenim duševnim bolovima zbog smrti bliskog lica i okolnostima kako je do smrti došlo. Pri tome je bez značaja što je jedna od ćerki, tužilja ĐĐ živela u posebnom domaćinstvu. Duševni bolovi prema roditeljima se ne mere time da li postoji ili ne zajednica domaćinstva. U dobrim porodičnim odnosima kakvi su bili u ovom konkretnom slučaju, sva deca trpe duševne bolove zbog smrti oca, pri čemu je nebitno u kom su uzrastu i da li su stvorili svoju primarnu porodicu. Tužena neosnovano osporava visinu dosuđenih iznosa za ovaj vid nematerijalne štete. Pravilno su primenjene odredbe Zakona o obligacionim odnosima kako o osnovu tako i o visini dosuđene novčane naknade.

Međutim, tužena osnovano revizijom pobija pravilnost presuđenja u pogledu dosuđene materijalne štete tužiocu BB kome je dosuđen ukupan iznos od 2.508.024,00 dinara, što je u vreme veštačenja bio ekvivalent iznosu od 21.200 evra. Pravilnost primene materijalnog prava je dovedena u pitanje zbog toga što nisu utvrđene sve činjenice relevantne za presuđenje. Tužioci su istakli da nemaju sve račune povodom sahranjivanja EE, međutim oni u spis nisu priložili nijedan račun, kao što nije priložen nijedan račun ni iz vremena vođenja ove parnice, a radi orijentacije o mogućim troškovima koji su postojali u vreme sahranjivanja. U postupku je saslušani tužilac kome je ova šteta dosuđena BB koji je izjavio da mu je teško da iznese tačnu procenu svih troškova. Naveo je da je njegov otac sahranjen na mestu gde su sahranjivane ratne žrtve i da su to grobno mesto i spomenik bili malo jeftiniji, te je izjavio da su grobno mesto i spomenik koštali oko 1.000 evra, a samo grobno mesto i troškovi oko iskopa su koštali oko 500 evra. Iz ove izjave bi sledio zaključak da je spomenik plaćen 500 evra. Međutim, visina troškova grobnog mesta i spomenika je utvrđena na osnovu nalaza veštaka ekonomske struke Radivoja Nikolića, koji uz nalaz nije priložio nijedan račun bilo iz vremena veštačenja, bilo iz vremena sahranjivanja pokojnog EE. Veštak je utvrdio da troškovi obezbeđenja grobnog mesta koštaju 500 evra, a troškovi nadgrobnog spomenika 1.000 evra. Sudovi nisu uočili da je nalaz veštaka u koliziji sa iskazom tužioca, a dosudio je za ovaj vide štete iznose koje je veštak utvrdio. Imajući u vidu da je EE sahranjen u selu Kušnin kod Prizrena ostalo je nejasno da li je uopšte plaćeno grobno mesto na seoskom groblju, a pogotovu što je sahranjen na mestu gde su sahranjivane ratne žrtve. Tužilac BB je izjavio da je na prvom podušju na pedeseti dan nakon sahrane ogranizovan ručak i da je na njemu bilo otprilike 100 do 200 ljudi. Veštak je izveo računicu da je na obeležavanju „pedesetice“ bilo 200 ljudi i za ovaj događaj je izračunao da je potrošeno 2.000 evra (za svaku osobu po 10 evra). Iz iskaza tužilaca je utvrđeno da je na sahrani bilo oko 400 ljudi i da su svi ugošćeni sa ručkom. Pored ovog troška od 4.000 evra (400 ljudi po 10 evra po obroku), veštak je utvrdio da su za gostoprimstvo posle sahrane koje se odvija i do 7 dana, a u konkretnom slučaju za 5 dana gostoprimstva po 200 osoba dnevno ukupno ugošćeno 1.000 osoba i da je potrošeno 10.000 evra (1.000 osoba po 10 evra). Tužioci se nisu izjasnili o tome da je pet dana nakon sahrane dolazilo po 200 osoba na ručak radi izjavljivanja saučešća. Veštak nije priključio nikakav dokaz uz svoj nalaz gde se informisao o mesnim običajima, ali je naveo da je razgovarao sa srodnikom tužilaca ŽŽ. Ovo lice nije saslušano u toku prvostepenog postupka, niti su ostali tužioci pitani kako i gde i po kojim cenama su obezbedili hranu za osobe koje su prisustvovale podušju. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi koliko stanovnika ima selo Kušnin sa okolinom, da li su osobe koje su bile na sahrani i ugošćeni sa ručkom (400 osoba) dolazili i sledećih dana odnosno ko su tih 1.000 posetilaca u 5 dana gostoprimstva. Veštak je takođe utvrdio da je porodica potrošila za dva bajrama i godišnjicu svaki put za po 100 osoba, po 10 evra, odnosno 3.000 evra. U svom iskazu tužioci nisu spominjali restoran niti njegov naziv, niti cene po kojima su naručivali hranu, te ko je organizovao i plaćao nabavku hrane iz restorana. Takođe je ostalo nejasno da li su troškovi sveštenog lica za održanu sahranu i 4 podušja, svaki put po 100 evra plaćeni uz priznanicu ili bez, da li postoji tarifa ili je to nagrada po slobodnoj proceni tužioca sveštenom licu. Na sva ova pitanja prvostepeni sud nije dao odgovor, činjenično stanje je sumarno izloženo u obrazloženju, bez detaljne specifikacije učinjenih troškova koje je veštak u svom nalazu naveo i analize troškova, a drugostepeni sud ove propuste nije uočio. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda dosuđeni troškovi prevazilaze uobičajene troškove sahrane na koju tužilac BB ima pravo na osnovu člana 193. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužiocu ova naknada pripada, međutim, potrebno je da se utvrde uobičajeni troškovi sahrane, da se traženi iznosi usklade sa onima koji su uobičajeni u sudskoj praksi, a ukoliko prvostepeni sud nije u mogućnosti da utvrdi tačne troškove sahrane i podušja, tada visinu ovog vida pretrpljene materijalne štete može da reši na osnovu člana 232. ZPP.

Iz ovih razloga, nižestepene presude su morale biti ukinute u delu kojim je odlučeno o materijalnoj šteti. Kako ukupna visina troškova postupka zavisi od visine uspeha tužilaca u parnici, odluka o troškovima postupka je takođe morala biti ukinuta.

Na osnovu svega izloženog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić