.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2245/2020
09.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Nešić, advokat iz ..., protiv tuženog DP „Zaliv“ Prevozno trgovinsko preduzeće sa ograničenom odgovornošću Crvenka – Ogranak radna jedinica ..., koga zastupa Mirjana Sekulić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3889/19 od 03.06.2019. godine, u sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3889/19 od 03.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Senti P1 12/16 od 16.05.2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 03.07.2012. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa danom 05.06.2012. godine i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3889/19 od 03.06.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev u celosti i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog i žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog kao ... teretnog vozila i zadužen ..., stvarima u ... i mobilnim telefonom. Neposredno pretpostavljeni mu je bio referent za distribuciju i organizaciju rada. Vozilo je imalo GPS uređaj pa je tuženi u svakom momentu mogao znati gde se nalazi. Pre polaska na put, po odobrenju dispečara, vozači sipaju pun rezervoar goriva a po povratku sa puta vozilo ostavljaju parkirano u krugu tuženog zavisno od vremena povratka i javljaju se ukoliko stignu sa puta do 15 časova, do kada je radno vreme kod tuženog, a u slučaju da se vraćaju kasnije samo parkiraju vozilo i odlaze kući. Dana 28.05.2012. godine, tužilac je krenuo iz ... za ... i nakon toga išao do ... i nazad preko ... za ... . U ... je stigao oko 15,30 časova i zbog isteka radnog vremena prodajnih objekata gde je nosio robu, prespavao je na parkingu. Navedeno ponašanje je u skladu sa pravilima službe jer je vozačima zabranjeno da se zbog uštede goriva vrate iz ... u ...., a ponovo ujutru idu u ... . Istog dana komercijalista u predstavništvu tuženog je primio dojavu da se na parkingu fabrike „...“ u ... iz kamiona tuženog izvlači gorivo. Nakon toga, komercijalista tuženog je nazvao zaposlenog u tehničkoj službi koji je preko satelita pronašao vozilo tuženog i konstatovao da to vozilo vozi ovde tužilac. Sledećeg dana, pošto je tužilac obavio posao u .. vratio se u ... . Tada je po usmenom nalogu pretpostavljenog, zajedno sa majstorom za održavanje vozila otišao na pumpu da sipa gorivo u kamion. Tom prilikom su izračunali potrošnju goriva i zaključili da nedostaje 12 do 15 litara goriva, o čemu su obavestili firmu, a podatke o gorivu i fiskalni račun predali tehničkoj službi koja računa potrošnju goriva na osnovu pređene kilometraže i podataka o sipanoj količini goriva primenjujući normativ za potrošnju. Pošto je utvrđen manjak goriva, konstatovano je i da vozilo kojim je bio zadužen tužilac ima rashladnu komoru koja potrošnju goriva ne ostvaruje od motora već vuče potrošnju iz rezervoara goriva pa se pri svakom uključenju uređaja za rashlađivanje tzv. termo kinga mora upaliti kamion, što je značilo duplu potrošnju. Utvrđeno je koliko ovaj uređaj troši, odnosno koliko je potrošeno goriva za vreme trajanja na parkingu u ... . Dva dana posle ovog događaja šef tužioca je tužiocu koji je došao u predstavništvo tuženog zahtevao predaju ključeva od kamiona, saobraćajnu dozvolu, karticu za gorivo i telefon i tom prilikom je tužiocu usmeno otkazan ugovor o radu, tako što mu je tuženi rekao da više ne dolazi na posao, što je tužilac i učinio. Zatim je tužiocu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz 06.06.2012. godine a na teret tužiocu je stavljeno istakanje goriva. Zatim je novo upozorenje o postojanju razloga za otkaz tužiocu dostavljeno 21.06.2012. godine zbog neopravdanog dolaska na posao u dane navedene u upozorenju u maju i junu 2012. godine. Na oba upozorenja tužilac se izjasnio, osporavajući njihove navode. Rešenje o otkazu doneto je 03.07.2012. godine zbog teže povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline jer je tužilac nezakonito raspolagao poverenim sredstvima i neopravdano izostao sa posla 28 dana i utvrđeno da zaposlenom prestaje radni odnos 05.06.2012. godine. Navedeno rešenje tužiocu je dostavljeno 04.07.2012. godine. Tuženi nije formirao komisiju za utvrđivanje manjka goriva, niti je vođen disciplinski ili krivični postupak protiv tužioca.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan zaključujući da je tužilac učinio povrede koje su mu stavljene na teret, a koje predstavljaju otkazni razlog.
Po oceni drugostepenog suda, tuženi, na kome je teret dokazivanja nije dokazao da je tužilac odgovoran za povrede koje su mu stavljene na teret, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.
Prema članu 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Tužiocu je stavljeno na teret nezakonito raspolaganje sredstvima sa rada i neopravdan izostanak sa posla 28 dana. Okolnost nedostatka goriva u kamionu u postupku nije bila sporna niti ju je tužilac sporio jer je nedostatak goriva utvrđen merenjem. Međutim, tuženi na kome je teret dokazivanja nije dokazao da je tužilac odgovoran za nastali manjak goriva. Tuženi je, suprotno revizijskim navodima samo utvrdio postojanje manjka goriva pri čemu nije dokazao da je za rad hladnjače na predmetnom vozilu bilo potrebno manje goriva od onog koliko je u konkretnom slučaju nedostajalo. Utvrđenje navedenih činjenica je izostalo, zato što tuženi nije sproveo postupak kojim bi utvrdio količinu goriva koja je utrošena, količinu goriva koja nedostaje, kao i odgovornost tužioca za nastalu štetu što je prema odredbama 33-35. Pravilnika o radu tuženog koji je detaljno citiran u nižestepenim presudama tuženi bio u obavezi da učini. Zbog toga, i po oceni revizijskog suda, postojanje ovog otkaznog razloga tuženi nije dokazao. Kada je u pitanju povreda drugog otkaznog razloga – neopravdani izostanak sa posla, po pravilnom zaključku drugostepenog suda, u konkretnom slučaju ni ovaj otkazni razlog nije ispunjen jer je tužiocu rečeno 29.05.2012. godine da ne dolazi na posao, zbog čega mu na teret nije moglo biti stavljeno neopravdano izostajanje sa posla kao otkazni razlog jer tužilac zbog nedolaska na posao po nalogu pretpostavljenog nije imao svest da na taj način čini povredu radne discipline.
Kako u konkretnom slučaju tuženi na kome je teret dokazivanja u smislu člana 9. Konvencije MOR-a 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne obaveze i radne discipline koje su mu stavljene na teret, to je drugostepeni sud pravilno poništio pobijano rešenje kao nezakonito.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
