.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3913/2019
01.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Vidaković advokat iz ..., protiv tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ DOO Beograd - Ogranak elektrodistribucija ..., čiji je punomoćnik Milutin Radoičić advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 883/2017 od 20.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 883/2017 od 20.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 883/2017 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 196/16 od 14.12.2016. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 196/16 od 28.04.2017. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg uvećanja zarade za rad po smenama u periodu od 21.08.2011. godine do 29.07.2014. godine, u novčanim iznosima za svaki mesec označenog perioda navedenim u ovom stavu izreke i sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da plati troškove parničnog postupka u iznosu od 136.994,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do ispalte. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da nadoknadi tuženom troškove prvostepenog postupka u iznosu od 32.400,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, stavom trećim izreke obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 49.257,88 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom na član 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju (posebna revizija) zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužiočeva revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog čega o reviziji nije odlučivano na osnovu člana 404. tog zakona na koji se revident poziva.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog i po ugovoru o radu od 01.12.2006. godine obavlja poslove vodeći elektromonter 1. Odredbom člana 7. ugovora o radu predviđeno je da tužilac ima pravo na uvećanje zarade u slučajevima i u visini utvrđenoj Kolektivnim ugovorom. Kolektivnim ugovorom tuženog od 04.02.2010. godine propisano je da će smenski rad biti posebno vrednovan metodologijom za vrednovanje poslova (član 32. stav 6). Tuženi je 27.06.2011. godine doneo metodologiju za vrednovanje radnih mesta kojom je, pored ostalog, predviđeno uvećanje zarade za rad u smenama od 0,20 i za rad u turnusu od 0,18. Tužiocu je u spornom periodu zarada uvećana po osnovu rada u smenama za 7,50%, procentualno iskazano uvećanje koeficijenta za obračun i isplatu zarade po metodologiji, ali mu nije isplaćena zarada po tom osnovu uvećana za 26%.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Odredbom člana 108. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 54/09) propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to za rad noću i rad u smenama ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade, najmanje 26% od osnovice.
U konkretnom slučaju, tužiocu je u koeficijent za obračun zarade uračunato uvećanje za smenski rad predviđeno metodologijom i u skladu s`tim je njemu isplaćivana zarada. Zbog toga tužilac u ovom sporu neosnovano potražuje po osnovu rada u smenama isplatu zarade uvećane za 26%, jer to uvećanje pripada zaposlenom samo u slučaju ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju njegove osnovne zarade. To znači da je isključena mogučnost uvećanja zarade u označenom procentu samom činjenicom da je smenski rad kod tuženog vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade kroz uvećanje koeficijenta.
Shodno izloženom, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je zato primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
