.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2466/2020
19.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjnih poslova, Sektor za vanredne situacije, Uprava za vanredne situacije Novi Sad, Vatrogasno spasilačka brigada Novi Sad, Vatrogasno spasilačko odeljenje u Srbobranu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/20 od 11.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/20 od 11.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/20 od 11.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 193/18 od 23.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su prigovori stvarne i mesne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime manje isplaćene naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada iznos od 11.479,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05.2019. godine pa do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 4.427,06 dinara, kao i na ime uvećane plate za pripravnost iznos od 56.915,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od 05.05.2019. godine pa do isplate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 19.183,39 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za PIO, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za nezaposlenost Nacionalnoj službi za zapošljavanje i to u iznosu koji obračunaju nadležne službe tuženog u vreme obračuna na dosuđeni iznos plata od 56.915,18 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu preko dosuđenih iznosa po osnovu manje isplaćene naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada i po osnovu uvećane plate za pripravnost do tražeog iznosa po navedenim osnovima, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.05.2019. godine do isplate i zateznu kamatu na dosuđene iznose na ime manje isplaćene naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada i na ime neisplaćene uvećane plate po osnovu pripravnosti od 04.05.2019. godine do 05.05.2019. godine. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 109.272,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate. Stavom šestim izreke odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/20 od 11.05.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu P1 193/18 od 23.01.2020. godine, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 37.848,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda u usvajajućem delu i delu kojim su odbijeni prigovori potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv odluke o troškovima postupka sadržane u stavu prvom izreke drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o istoj odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11... i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za izuzetno dozvoljenu reviziju, iz člana 404. ZPP, nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 153. stav 2 ZPP, kojim je propisano da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove, ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Pri tom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno o istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, pravo na izjavljivanje revizije, i u drugim slučajevima propisanim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Po stavu 2. ovog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako tužilac, u konkretnom slučaju, revizijom pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu samo u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, a po odredbi člana 28. ZPP visina troškova postupka ne utiče na vrednost predmeta spora u pogledu cenzusa za izjavljivanje revizije, to revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi nije dozvoljena. Rešenje o troškovima postupka ne spada u rešenja iz člana 420. stav 1. ZPP kojim se postupak pravnosnažno okončava.
Stoga je, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
