Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je na štetu okrivljenog povređen zakon na taj način što je povređen član 215. ZKP i član 2. stav 1. tačka 23) ZKP, jer mera zabrane napuštanja stana prema okrivljenom traje duže od 6 meseci, a da optužni akt protiv njega još uvek nije podnet.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu KPP 316/20 od 23.06.2020. godine na osnovu člana 208. i 209. ZKP prema okrivljenom AA zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ određena je mera zabrane napuštanja stana na adresi u ..., ulica ..., broj telefona ... uz elektronski nadzor i određeno da izuzetno okrivljeni može i bez odobrenja napustiti stan na datoj adresi, ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi, odnosno imovine većeg obima, a da je osuminjičeni dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi bez odlaganja obesti poverenika za izvršenje krivičih sankcija uz upozorenje da u slučaju nepostupanja po navedenoj meri, okrivljenom se može odrediti teža mera odnosno može mu se odrediti pritvor, a da izrečena mera može trajati najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja osumnjičenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a po ovom rešenju može trajati najduže do 23.09.2020. godine, s tim da će sud svaka tri meseca i bez predloga stranaka po službenoj dužnosti ispitivati da li je trajanje mere opravdano, te ukoliko nađe da jeste doneće rešenje o njenom produženju.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu KPP 316/20 od 23.09.2020. godine na osnovu člana 208. i člana 209. ZKP prema okrivljenom AA produžena je navedena mera zabrane napuštanja stana, koja po ovom rešenju može trajati najduže do 23.12.2020. godine.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 23) ZKP propisano je da se pod „lišenjem slobode“ podrazumeva hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se uračunava u pritvor. Iz navedene odredbe proizilazi da pritvor koji se izdržava u pritvorskoj jedinici, kao i lišenje slobode koje se izdržava u kućnim uslovima predstavljaju mere kojima se postiže isti cilj.

Iz pobijanih rešenja jasno proizilazi da sud odlučujući o donošenju rešenja kojom se produžava mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor nije primenio odredbu člana 2. stav 1. tačka 23) ZKP, odnosno nije cenio da se i u slučaju mere zabrane napuštanja stana takođe radi o lišenju slobode koje ne može trajati duže od 6 meseci, a shodno odredbi člana 215. ZKP u situaciji kada Osnovni javni tužilac u Novom Sadu nije podigao optužni akt iako je Osnovnom sudu u Novom Sadu podneo predlog za određivanje mere zabrane napuštanja stana pod brojem KT 1964/2020 od 23.06.2020. godine zbog postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ.

Iz navedenog proizilazi, da je okrivljeni AA lice koje je lišeno slobode dana 23.06.2020. godine, a da optužni akt nije podnet u roku iz člana 215. ZKP, koji je protekao dana 23.12.2020. godine.

Odredbom člana 215. ZKP izričito je propisano da se okrivljeni u istrazi može zadržati u pritvoru najviše 3 meseca po rešenju sudije za prethodni postupak, da veće iz člana 21. stav 4. ZKP pritvor može produžiti najviše za još 3 meseca, te da se okrivljeni mora pustiti na slobodu ukoliko do isteka navedenih rokova ne bude podignuta optužnica.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA lišen slobode dana 23.06.2020. godine i da je dana 23.12.2020. godine protekao zakonski rok od 6 meseci, a da optužni akt protiv njega nije podnet, to sudija za prethodni postupak shodno napred navedenom, prema okrivljenom nije mogao meru zabrane napuštanja stana produžiti za još 3 meseca.

Navedeni pravni stav zauzeo je i Vrhovni kasacioni sud u svojim odlukama Kzz 930/2017 od 26.09.2017. godine i Kzz OK 33/2018 od 27.12.2018. godine.

Iz napred navedenih razloga pobijanim rešenjima je povređen zakon na štetu okrivljenog, pa kako je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju reč o pitanju od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava, pobijana rešenja je ukinuo i predmet vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz iznetih razloga primenom odredbe člana 486. stav 2. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                           Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić