Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Joksović Dragan, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP EPS Beograd- Ogranak RJ „ Kolubara“ Lazarevac, radi određivanja novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 1476/19 od 13.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

PREINAČUJU SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 1476/19 od 13.06.2019. godine u stavu prvom izreke i potvrđuje rešenje Osnovnog suda u Lazarevcu R1. br 16/18 od 28.08.2018. godine u delu o obavezi protivnika predlagača da predlagaču na utvrđene iznose novčanih naknada isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 07.03.2012. godine do isplate.

U preostalom revizija SE ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove postupka po reviziji u iznosu od 12.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu R1. br 16/18 od 28.08.2018. godine (ispravljenim rešenjem od 05.09.2018. godine), predlagaču kao ranijem vlasniku nepokretnosti eksproprisanih rešenjima GO Lazarevac Odeljenje za imovinsko pravne poslove broj 465-268/08-VI od 30.03.2010. godine i broj 465-12/2000 od 08.02.2010. godine, određena je novčana naknada: za drvnu masu i šumske zasade na kp.br. ... KO ... u iznosu od 9.278.957,81 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2012. godine do isplate, za drvnu masu i šumske zasade na kp. br. ... KO ... u iznosu od 6.482.666,21 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2012. godine do isplate, za voćne zasade, useve i biljne kulture na kp. br. ... KO ... u iznosu od 5.102.702,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2012. godine do isplate, pa je obavezan protivnik predlagača da navedeno isplati predlagaču, kao i da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 1.711.140,00 dinara, u roku od 15 dana. Odbijen je kao neosnovan predlog predlagača da mu se odredi naknada u visini zakonskog PDV na iznose naknada za drvnu masu i šumske zasade. Učesnici postupka su upućeni da pitanje prebijanja međusobnih potraživanja rešavaju u drugom postupku.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 1476/19 od 13.06.2019. godine odlučeno je o žalbi protivnika predlagača, tako što je, stavom prvim izreke, preinačeno prvostepeno rešenje u delu o kamati i određeno da kamata na iznose naknada teče počev od dana presuđenja 28.08.2018. godine pa do isplate, a za period od 07.03.2012. godine do 28.08.2018. godine je odbijen zahtev za kamatu. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je obavezan protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 1.448.640,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda reviziju je izjavio predlagač zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se primenom člana 404. stav 1. ZPP prihvati odlučivanje o reviziji u delu koji se odnosi na početak toka zakonske zatezne kamate na iznos novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti, zbog potrebe da se razmotre pitanja u interesu ravnopravnosti građana i potrebe ujednačavanja sudske prakse. Prilozima podnetim uz reviziju predlagač je potkrepio navode o postojanju neujednačene prakse u pogledu kamate kod odlučivanja o pravima ranijeg sopstvenika eksproprisanih nepokretnosti.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11…87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. je propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, budući da postoji različito odlučivanje nižestepenih sudova u istim činjeničnim situacijama o pitanju prava ranijeg sopstvenika u pogledu kamate kod opredeljenja da se naknada za eksproprisane nepokretnosti predate korisniku eksproprijacije pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, odredi prema okolnostima u vreme predaje nepokretnosti.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u delu kojim je odbijen zahtev predlagača za kamatu za period od predate državine nepokretnosti do donošenja rešenja kojim je određena novčana naknada za drvnu masu i šumske zasade, voćne zasade, useve i biljne kulture eksproprisanih nepokretnosti, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema relevantnim činjenicama, nepokretnosti kp. br. ..., kp. br. ... i kp. br. ... KO ... ranijeg sopstvenika su eksproprisane rešenjima GO Lazarevac Odeljenje za imovinsko pravne poslove broj 465-268/08-VI od 30.03.2010. godine i broj 465-12/2000 od 08.02.2010. godine, a korisniku eksproprijacije su predate 07.03.2012. godine, pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Sudski postupak radi određivanja novčane naknade iniciran je 15.03.2012. godine, rešenja o određivanju naknada su ukidana i u ponovnom postupku iznova utvrđivane vrednosti, a razvoj postupka uticao na opredeljenje predlagača da zatraži da mu se naknada odredi prema vrednostima na dan ulaska u posed korisnika eksproprijacije, shodno članu 35. stav 1. i članu 41. stav 3. Zakona o eksproprijaciji.

U skladu sa odredbama člana 41. stav 3., člana 45., člana 47. i člana 52. stav 4.Zakona o eksproprijaciji, visina naknada je utvrđena putem veštačenja prema tržišnim vrednostima na dan 07.03.2012. godine i određena za šumske zasade i drvnu masu, voćne zasada, useve i biljne kulture na eksproprisanim parcelama, u iznosima koji nisu sporni.

Rešenjem prvostepenog suda obavezan je protivnik predlagača kao korisnik eksproprijacije da predlagaču kao ranijem sopstveniku, isplati utvrđene iznose naknada sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2012. godine (stupanja u državinu) do isplate. Pri tom, sud je u vidu imao zapisnike organa uprave o uvođenju u posed od 12.05.2011. godine i 07.03.2012. godine i predlagaču je priznao kamatu od dana ulaska u posed korisnika eksproprijacije, konkretno od 07.03.2012. godine, primenom člana 35. u vezi člana 41. stav 3. Zakona o eksproprijaciji i člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je smatrao da je osnovano žalbom protivnika predlagača osporen datum od kad teče kamata, jer je obaveza dospela tek u trenutku kada je naknada određena rešenjem, a to je dan kada je sud svojom odlukom odredio visinu naknade, te da predlagaču od tada pripada pravo na kamatu. Taj sud je preinačujući prvostepeno rešenje, odbio zahtev predlagača u pogledu tražene kamate od predaje državine 07.03.2012. godine do dana donošenja prvostepenog rešenja o određivanju naknade 28.08.2018. godine.

Revizijom se osnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda u navedenom delu pobijanog rešenja. Naknada je određena prema okolnostima u vreme predaje nepokretnosti, a ne prema okolnostima u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. U ovoj situaciji, stav drugostepenog suda nije prihvatljiv.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kada je naknada određena prema okolnostima i vrednostima koje su vladale u vreme predaje državine eksproprisanih nepokretnosti, pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, u skladu sa odredbom člana 41. stav 3. Zakona o eksproprijaciji, predlagač ima pravo i na kamatu na tako utvrđene iznose naknada.

Odredbom člana 41. stav 3. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/1995, „Službeni list SRJ“ br. 16/2001 i „Službeni glasnik RS“ br. 20/2009 i 106/2016) propisano je da ako se korisniku eksproprijacije nepokretnost predaje pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, raniji sopstvenik ima pravo da bira da mu se naknada odredi prema okolnostima u vreme predaje nepokretnosti ili u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi.

Od trenutka kada su nepokretnosti predate korisniku eksproprijacije pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, nastalo je pravo ranijeg sopstvenika da bira da mu se naknada odredi prema okolnostima u vreme predaje nepokretnosti ili u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. Pravo izbora, rezervisano je isključivo za ranijeg imaoca, lišenog prava na uživanje imovine i koristi od imovine. Predlagač je u postupku optirao pravom da mu se naknada odredi prema okolnostima u vreme predaje nepokretnosti. U takvoj situaciji, merodavni su parametri i vrednosti iz vremena predaje nepokretnosti, čijom je primenom određena visina naknade predlagaču, zbog još od tada uskraćene mogućnosti ostvarenja prinosa sa eksproprisanih nepokretnosti. Adekvatnom naknadom nastoji se nadomestiti gubitak u imovini ranijeg imaoca. Takvu obavezu snosi korisnik eksproprijacije. Pravovremenom isplatom naknade otklanjaju se nepovoljne posledice. Na taj način štite se i privatni i javni interes. Standardi zaštite prava na imovinu i mirno uživanje imovine moraju biti obezbeđeni, a predlagaču omogućeno korišćenje pravima koja su zakonom priznata.

U članu 58. Ustava Republike Srbije, u stavu 1. zajemčeno je mirno uživanje imovine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. U stavu 2. propisano je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Praksa u primeni člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, zasnovana je na stavu Evropskog suda za ljudska prava da se kod svakog oduzimanja imovine u javnom interesu mora postići ravnoteža između zahteva opšteg interesa i prava pojedinca na mirno uživanje svog vlasništa, da odsustvo naknade ili neodgovarajuća naknada kod eksproprijacije redovno predstavlja nesrazmerno mešanje države. Ravnoteža se uspostavlja tek kada se raniji vlasnik adekvatno obešteti.

Imajući u vidu utvrđene okolnosti slučaja i navedenu materijalnopravnu regulativu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno odlučio o obavezi protivnika predlagača da predlagaču isplati neosporene iznose naknada sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2012. godine do isplate, pa je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Revizija nije osnovana u pobijanju pravnosnažne odluke o troškovima postupka. Drugostepeni sud je pravilno odlučio o visini naknade za opravdano nastale troškove postupka, u skladu sa članom 154. ZPP. Prema sadržini i ishodu postupka po reviziji, predlagaču pripada naknada za sastav revizije po najnižoj osnovici. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem i četvrtom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić