Protiv navedene drugostepene presude je blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio tužilac, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... i 18/20, u daljem tekstu ZPP) i odlučio da je žalba tužioca osnovana.

Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje za iznose koje je pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 1252/13 od 14.05.2014. godine Javno preduzeće Direkcija za izgradnju Zaječar obavezano da isplati ovde tužiocu, od 379.635,87 dinara na ime otpremnine zbog odlaska tužioca u penziju, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2014. godine do isplate, od 63.285,34 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka, zakonskih zateznih kamata na iznos od 28.500,00 dinara počev od 14.05.2014. godine do isplate, i troškova izvršnog postupka koji je tužilac inicirao i vodio protiv navedenog dužnika u postupku pred Osnovnim sudom u Zaječaru pod I 639/15 koji su utvrđeni u iznosu od 24.658,00 dinara. Prvostepeni sud je sprovedenom postupku utvrdio da je po predlogu za izvršenje ovde tužioca protiv Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju Zaječar kao izvršnog dužnika, Osnovni sud u Zaječaru doneo rešenje o dozvoli izvršenja I 639/15 od 25.03.2015. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Zaječaru P1 1252/13 od 14.05.2014. godine kao izvršne isprave, radi naplate iznosa od 379.635,87 dinara sa zakonskim zateznim kamatama od 01.03.2014. godine do isplate i iznosa od 63.285,43 dinara sa zakonskim zateznim kamatama na iznos od 28.500,00 dinara od 14.05.2014. godine do isplate, kojim rešenjem je naložio plenidbu novčanih sredstava izvršnog dužnika i prenos radi namirenja navedenih potraživanja na račun tužioca. Izvršenje na računima izvršnog dužnika nije sprovedeno zbog nemogućnosti naplate, jer je blokada svih poslovnih tekućih računa Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju Zaječar trajala konstantno, i u vreme donošenja prvostepene presude, te da realno ne postoji mogućnost da se nastali dugovi ovog preduzeća namire. Prvostepeni sud je utvrdio i da se iz budžeta Grada Zaječara kao osnivača navedenog javnog preduzeća, izuzev za zarade zaposlenima, ne prenose novčana sredstva na račun preduzeća, te je nastupila njegova trajna nesposobnost plaćanja, zbog čega tužilac nije u mogućnosti da naplati svoja potraživanja. Prvostepeni sud je još utvrdio da je JP Direkcija za izgradnju Zaječar u statusu indirektnog korisnika budžeta Grada Zaječara. Tužilac je kao poverilac podneo prijavu novčanog potraživanja protiv JP Direkcije za izgradnju Zaječar u likvidaciji, kao likvidacionog dužnika, i prema početnom likvidacionom izveštaju od 06.12.2017. godine likvidacioni upravnik je potraživanje tužioca priznao.

Na osnovu tako utvrđenih činjenica je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi, Grad Zaječar, kao osnivač Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju Zaječar istovremeno i solidarni dužnik za ispunjenje obaveza JP Direkcije za izgradnju Zaječar prema tužiocu, na osnovu odredbe člana 14. stav 3. Zakona o stečaju.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog u sednici veća, bez održavanja rasprave pred drugostepenim sudom, nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru I 639/2015 od 06.04.2017. godine zaključen postupak prinudnog izvršenja iz razloga što je ovde tužilac, u svojstvu poverioca u tom postupku, svoja potraživanja po presudi Osnovnog suda u Zaječaru P1 1252/13 od 14.05.2014. godine namirio u celosti, čime je prestala i solidarna obaveza tuženog. Ovo je činjenica koju prvostepeni sud nije utvrdio.

U pogledu ovakvog utvrđivanja nove činjenice, odnosno time drugačijeg činjeničnog stanja od onog koga je utvrdio prvostepeni sud, a bez otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, te ocenom dokaza bez njihovog izvođenja na raspravi pred drugostepenim sudom, drugostepeni sud je načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i stav 4. ZPP, na šta tužilac u reviziji osnovano ukazuje.

Kako je ovo bitna povreda odredaba parničnog postupka, koja je bila od uticaja na donošenje odluke o tužbenom zahtevu od strane drugostepenog suda, revizijski sud je po odredbi člana 415. stav 1. ZPP ukinuo pobijanu drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Drugostepeni sud će u za to zakonom predviđenom postupku, na raspravi pred drugostepenim sudom, dopuniti činjenično stanje u pogledu činjenice da li je predmetno potraživanje tužilac namirio. Međutim, već sada se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda, kada zaključuje da je uslov za odgovornost tužene jedinice lokalne samouprave, kao jedinog osnivača Javnog preduzeća Direkcije za izgradnju Zaječar to da tužilac u izvršnom postupku ne može da naplati svoje potraživanje prema javnom preduzeću. Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 ... 95/2018) propisano je da se stečajni postupak ne sprovodi protiv pravnih lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz budžeta jedinica lokalne samouprave, što Javno preduzeće Direkcija za izgradnju Zaječar u likvidaciji, prema utvrđenom činjeničnom stanju - jeste. Prema odredbi člana 14. stav 3. Zakona o stečaju, za obaveze pravnog lica nad kojim se u skladu sa stavom 1. tog člana ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači. Dakle, solidarna odgovornost osnivača, jedinice lokalne samouprave, za obaveze pravnog lica čiji je osnivač, postoji na osnovu citirane odredbe zakona u slučaju postojanja materijalno-pravnih uslova za otvaranje stečajnog postupka, što je i trajnija nesposobnost dužnika za plaćanje. Prema činjeničnom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio takva, trajnija nesposobnost javnog preduzeća Direkcija za izgradnju Zaječar u likvidaciji postoji, kod utvrđenja da su svi računi preduzeća u blokadi od vremena donošenja rešenja o dozvoli izvršenja I 639/15 od 25.03.2015. godine pa i u vreme donošenja prvostepene presude, 21.09.2018. godine.

Na osnovu iznetog je doneta odluka kao u izreci, po odredbi člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić