Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020).

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime otpremnine isplati iznos od 373.337,94 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2014. godine, kada je tužiocu utvrđeno pravo na posebnu penziju do isplate. Rešenjem Fonda PIO Filijala za grad Beograd od 28.02.2014. godine, tužiocu je utvrđeno pravo na posebnu penziju od 01.01.2014. godine, od kog trenutka je stekao pravo na otpremninu shodno članu 141. Zakona o policiji. Imajući u vidu da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 25.02.2019. godine, odnosno po proteku roka od tri godine propisanog članom 374. stav 1. Zakonom o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su uvojili prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja i odbili tužbeni zahtev kao neosnovan.

Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Radi navedenog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st. 1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, kao u konkretnom slučaju, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba je podneta 27.02.2019. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 373.337,97 dinara. Prvostepena presuda je doneta 23.12.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 17.06.2020. godine.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić