.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3360/2020
24.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Jeftić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije, Regionalni centar prema RH, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2173/20 od 01.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2173/20 od 01.09.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2173/20 od 01.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 45/18 od 07.07.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda i prigovor mesne nenadležnosti suda. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji, za period od 01.01.2015. godine do 01.01.2018. godine, na ime uvećane plate po osnovu prekovremenog rada, isplati ukupan iznos od 282.761,26 dinara i to iznos od 195.406,34 dinara na ime glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.06.2020. godine do isplate i iznos od 89.354,92 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti do 04.06.2020. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 118.268,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos na ime parničnih troškova, za period od dana pravnosnažnosti presude do dana izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2173/20 od 01.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu zahteva i delu odluke o prigovorima.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tužbenog zahteva je isplata dodatka na platu tužilji po osnovu prekovremenog rada. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnoj pravnoj stvari tužba je podneta 08.01.2018. godine, a naznačena vrednost predmeta spora je 193.406,34 dinara. Prvostepena presuda je doneta 07.07.2020. godine, a drugostepena presuda je doneta 01.09.2020. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
