Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Prema sadržini revizijskih navoda, ukazuje se revizijom da je pobijana odluka zasnovana na nejasnim razlozima. Ovakvim navodima se suštinski ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, ali označena bitna povreda ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac, kao zakupac, je po osnovu Ugovora o zakupu br. 909 od 28.12.2009. godine i pratećim aneksima, zaključenim sa ISB I Company BV, kao zakupodavcem, u državini kat. parc. ... KO ... sa objektima koji se nalaze na ovoj parceli, kao i kat. parc. ... KO ... i ... KO ... . Tuženi je vlasnik broda „...“ koji se nalazi na kat. parc. ... KO ..., u konkretnom slučaju na predmetu zakupa. Brod se nalazi na navedenoj parceli po osnovu ugovora koji su zaključeni 19.01.1993. godine i 24.06.1994. godine između tuženog i DP „Brodogradilište“ Kladovo. Navedeni ugovori su raskinuti po osnovu presude Privrednog suda u Zaječaru P 1071/1996 od 28.09.1999. godine, koja je postala pravnosnažna 30.09.2001. godine. Označeni brod „...“ se na kat. parc. ... KO ... nalazio i u trenutku kada je parcela predata tužiocu u zakup.

Prvostepeni sud polazi od činjenice da tužilac kao zakupac po osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa trećim licem, koristi nepokretnost koju između ostalog čini i kat. parc. ..., na kojoj se nalazi brod čiji je vlasnik tuženi. Dalje izvodi zaključak da time tuženi onemogućava tužioca da upotrebljava predmet zakupa u punom obimu, usled čega smatra da tužilac trpi štetu u vidu izgubljene dobiti. Visinu izmakle koristi za tužioca, u vidu naknade za ležarinu, prvostepeni sud je utvrdio iz nalaza i mišljenja veštaka na koji parnične stranke nisu imale primedbe. Smatra da tuženi koristi predmet zakupa, na koji je ovlašćen tužilac, bez pravnog osnova, usled čega usvaja tužbeni zahtev, pozivajući se na odredbe čl. 567. st. 1. u vezi sa čl. 154. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud ne prihvata zaključak prvostepenog suda. Polazaći od odredbe člana 573. Zakona o obligacionim odnosima, drugostepeni sud ukazuje da zakupac, ovde tužilac, tužbom traži činidbu - uklanjanje broda u vlasništvu tuženog i naknadu štete, s obzirom da nije bio u mogućnosti da u celosti koristi predmet zakupa, ali da zakupci stvari nemaju aktivnu legitimaciju da traže otklanjanje materijalnih nedostataka na predmetu zakupa od trećih lica, već je to isključivo pravo vlasnika stvari. Stoga, drugostepeni sud smatra da tužilac nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe kojom se od trećih lica traži otklanjanje materijalnih nedostataka na stvari koja je predmet zakupa, već takvu tužbu može podneti samo vlasnik, odnosno zakupodavac. Iz navedenih razloga preinačena je prvostepena odluka odbijanjem tužbenog zahteva.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ocenio da je bez osnova zahtev tužioca za isplatu naknade štete i za činidbu uklanjanja broda u vlasništvu tuženog, sve u granicama činjeničnih navoda tužbe.

Revizijom tužilac osporava izneto stavnovište nižestepenih sudova. Revident ukazuje da tužbu za isplatu zasniva na obavezi na naknadu štete, a ne na obavezi na otklanjanje materijalnih nedostataka predmeta zakupa, zbog čega aktivna legitimacija tužioca proizlazi iz svojstva oštećenog. Ukazuje da nema štete na strani vlasnika predmeta zakupa koji koristi tužilac, pa aktivna legitimacija za štetu koju trpi tužilac nije na zakupodavcu, kao i da drugostepeni sud nije imao u vidu da je tužiocu zakupodavac shodno članu 2. Aneksa 3 ugovora o zakupu ustupio pravo da zahteva plaćanje eventualne štete ili iznosa na ime neosnovanog obogaćenja od trećih lica u vezi sa zakupljenim nepokretnostima, zbog čega je u tom delu usled pogrešne primene materijalnog prava pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Navodi i da njegov zahtev za uklanjanje broda nije opredeljen povodom prava zakupca na otklanjanje materijalnih nedostataka, već da ima pravo na zaštitu od trećih lica koja ga onemogućavaju u korišćenju predmeta zakupa.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata revizijske navode tužioca.

Ugovor o zakupu, prema članu 567. Zakona o obligacionim odnosima, je takav pravni posao u kome se zakupodavac obavezuje da preda zakupcu na upotrebu određenu stvar, a zakupac se obavezuje da mu za to plati određenu zakupninu. Obaveze zakupodavca su da preda zakupcu zakupljenu stvar u obimu i na način kako je to ugovorom predivđeno, zajedno sa njenim pripadcima, kao i da jemči zakupcu za fizičke i pravne nedostatke stvari. Kao i drugi ugovori, i ugovor o zakupu po odredbi člana 148. Zakona o obligacionim odnosima proizvodi dejstva samo između ugovornih strana, zakupca i zakupodavca. Time i ovlašćenja koja zakupac crpi iz ugovora o zakupu u odnosu na predmet zakupa ostvaruju se samo u odnosu na njegovog zakupodavca, s obzirom na relativno dejstvo ugovora kao izvora obligacije. Zakupac je u periodu zakupa ovlašćen samo na državinsku zaštitu u pogledu ostvarivanja upotrebe i korišćenja predmeta zakupa u obimu koji mu je u tu svrhu bio predat, razume se, ukoliko dođe do smetanja njegove državine. Ukoliko postoji bilo kakvi nedostaci, ili tereti na zakupljenoj stvari kojima se ograničava upotreba predmeta zakupa, postojaće odgovornost zakupodavca prema zakupcu u smislu člana 573. Zakona o obligacionim odnosima, a sadržina te odgovorenosti ograničena je ovlašćenjima zakupca koja su u tom slučaju propisana članom 578. Zakona o obligacionim odnosima.

Zahtev tužioca za naknadu štete od strane tuženog zasniva se na primeni članova 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, dok se zahtev za uklanjanje broda u vlasništvu tuženog suštinski zasniva na pravu zakupca na upotrebu i uživanje predmeta zakupa iz člana 567. Zakona o obligacionim odnosima. U tom pogledu ovakve zahteve tužilac prema činjeničnim navodima tužbe zasniva na ovlašćenjima zakupca po ugovoru o zakupu kat. parc. ... KO ... zaključenim sa trećim licem, kao zakupodavcem. Međutim, u trenutku zaključenja ugovora o zakupu i stupanja tužioca u posed označene parcele predajom od strane zakupodavca, neparničara, na parceli se već nalazio brod „...“ koji je u vlasništvu tuženog. Iz ovog proizlazi da tužiocu, kao zakupcu, njegov zakupodavac nikada nije predao zakupljenu parcelu bez broda na njoj, odnosno u obimu koga tužilac nastoji da postigne zahtevom za uklanjanje broda usmerenim na tuženog. Sledi da tužilac nije ni započeo sa upotrebom onog dela parcele koji je zauzet brodom tuženog, zbog čega nije ni mogao da bude izložen trpljenju štete u vidu izmakle koristi postupanjem tuženog, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Dalje, tužilac po osnovu zakupa nije stupio u državinu parcele bez broda na njoj, niti iz odredaba ugovora o zakupu proizlazi pravo na takvu državinu, niti ga je tuženi onemogućio u vršenju takve državine, te u odnosu na tuženog nema pravo na zaštitu ni po osnovu prava na državinu po odredbama člana 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Imajuću u vidu navedeno ispostavljaju se neosnovanim revizijski navodi tužioca o tome da je oštećen, niti onemogućen u pravu na državinu postupanjem tuženog, što bi predstavljalo osnov njegove aktivne legitimacije, odnosno pasivne legitimacije tuženog. Naprotiv, kada je preuzeo predmet zakupa po zaključenom ugovoru sa trećim licem tužiocu je bila poznata okolnost da se na zakupljenom zemljištu već u tom trenutku nalazio brod tuženog. Ipak, na zaključenje takvog ugovora je pristao. Ukoliko tužiocu njegov zakupodavac nije obezbedio pravo korišćenja i upotrebe predmeta zakupa u celini kako je ugovorio, tada samo u odnosu na njega može zahtevati izvršenje ugovora o zakupu u potpunosti ili se koristiti nekim od ovlašćenjima iz člana 578. Zakona o obligacionim odnosima prema sopstvenom izboru. Sledi da imovina tužioca u pogledu ostvarivanja prava korišćenja i upotrebe zemljišta koje je uzeo u zakup nije umanjena postupanjem tuženog. Prema stanju u spisima, u periodu od kada je tužiocu predata sporna parcela u zakup nije postojalo niti jedno postupanje tuženog kojim bi se ograničilo njegovo pravo upotrebe zemljišta koje je stekao po tom osnovu. Ovo iz razloga što se takvim pravom tužilac mogao koristiti samo u odnosu na onaj deo predmeta zakupa koji mu je zakupodavac faktički zaista i predao u posed.

Time izostaje postojanje odgovornost tuženog za štetu po tužioca na način kako je ona opredeljena tužbom.

Imajući u vidu sve iznete razloge nisu osnovani ni navodi revizije da tužilac ima pravo na zaštitu od trećih lica koja ga onemogućavaju u korišćenju predmeta zakupa (državinsku zaštitu), jer nikada nije ni stekao faktički posed na kat. parc. ... KO ... u delu koji zauzima brod tuženog.

Nisu osnovani ni revizijski navodi da drugostepeni sud nije imao u vidu ovlašćenje koje mu je zakupodavac ustupio prema članu 2. Aneksa 3 ugovora o zakupu ustupanjem potraživanja na ime naknade štete ili neosnovanog obogaćenja u vezi zakupljenih nepokretnosti. Ovakve činjenične navode tužilac ističe po prvi put u reviziji, a isti nisu bili predmet rasprave u postupku koji je pravnosnažno okonačan donošenjem pobijane drugostepene odluke. Sledi da ove okolnosti nisu ni mogle da budu obuhvaćene primenom materijalnog prava, niti predmet ispitivanja drugostepenog suda koji postupa u granicama navoda tužbe. Pri tome, drugostepeni sud je prilikom donošenja svoje odluke imao u vidu činjenično stanje koje je utvrđeno tokom prvostepenog postupka, odnosno činjenično stanje nije iznova bilo predmet utvrđivanja u drugostepenom postupku.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić