Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Pozivajući se na presudu istog drugostepenog suda Gž 3607/17 od 24.11.2017. godine, tužilac je predložio da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ceneći dozvoljenost tužiočeve revizije, izjavljene na osnovu navedene odredbe (posebna revizija), Vrhovni kasacioni sud je našao da bi trebalo dozvoliti odlučivanje, jer je drugostepena presuda Gž 3607/17 od 24.11.2017. godine doneta u bitno istovetnom činjenično-pravnom sporu. U sporu okončanom navedenom presudom pravnosnažno je utvrđeno pravo svojine tužioca na poslovnom prostoru – ribarnici na kat.parc.br. ... KO ... koju je, kao i sporni poslovni prostor na kat.parc.br. ... KO ..., izgradilo nekadašnje Preduzeće ''BB'' iz ... a tužiocu prodalo PD ''DTD – VV'' DOO iz ..., ugovorom o kupoprodaji Ov 1404/2009 od 10.03.2009. godine u kojem je, kao predmet prodaje, označen i objekat koji je predmet ovog spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa Privrednim društvom ''VV'' DOO iz ... zaključio 02.02.2009. godine ugovor o kupoprodaji više objekata, između ostalog i objekta površine 19,25 m2, u Ul. ..., na kat.parc.br. ... KO ... . Ugovor je overen kod suda 10.03.2009. godine, pod Ov.br. 1404/2009. Odmah po zaključenju ugovora tužilac je stupio u posed objekta u kojem se i danas nalazi, s tim što je u jednom vremenskom periodu – od septembra 2012. godine do februara 2016. godine, objekat bio izdat u zakup trećem licu. Tužena opština je 08.09.1967. godine odobrila Preduzeću ''BB'' iz ... lokaciju za prodavnicu ribe u krugu pijace u ..., u Ul. ..., određene projektnim rešenjem rekonstrukcije pijace. Sporna kat.parc. br. ... KO ... nastala je tokom 1978. godine, deobom kat.parc.br. ... KO ... na tri parcele – kat.parc.br. ..., pijaca površine 46 ari 34 m2, kat.parc. ..., ugostiteljski objekat sa delom dvorišta i kat.parc.br. ..., objekat prodavnice ribe ''BB'' površine 9 m2. U katastru nepokretnosti ova parcela upisana je kao zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja tužene opštine. Privredno društvo – prodavac spornog objekta iz ugovora o kupoprodaji Ov 1404/2009 od 10.03.2009. godine, upisano je u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre rešenjem od 18.03.2005. godine, tako što je prevedeno iz registra Privrednog suda u Novom Sadu FI 2215/98. Po prvi put to privredno društvo upisano je sudski registar 27.03.1974. godine, kao Preduzeće za proizvodnju i promet ribe ''VV'' iz ... .

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom pravila o teretu dokazivanja odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, na osnovu predloženih i izvedenih dokaza ne može se pouzdano zaključiti da je tužilac ili neko od njegovih pravnih prethodnika učestvovao u izgradnji spornog objekta, s obzirom da je lokacijska dozvola izdata Preduzeću ''BB'' iz ..., koje se ne može dovesti u vezu sa privrednim društvom – prodavcem iz kupoprodajnog ugovora, na osnovu kojeg se ne može ni izvršiti upis prava svojine tužioca zbog nesaglasnosti katastarskih podataka kojima je objekat u ugovoru identifikovan sa podacima iz katastarskog operata. Nadalje, po stanovištu prvostepenog suda, tužilac nije stekao pravo svojine ni održajem, jer od stupanja u posed nije protekao rok od 20 godina, niti postoji savesnost tužioca, jer se nepokretnost u javnim knjigama ne vodi kao svojina njegovog pravnog prethodnika.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da je nižestepeni sud pravilno zaključio kako tužilac nije dokazao pravno sledbeništvo Preduzeća ''BB'' iz ... i prodavca iz ugovora o kupoprodaji, niti je dokazao da je predmetna ribarnica bila predmet kupoprodaje od 02.02.2009. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije u potpunosti i pravilno utvrđeno.

Tužilac podnetu tužbu za utvrđenje prava svojine na spornom objektu zasniva na dva pravna osnova – građenju na tuđem zemljištu i održaju, kao osnovima za sticanje prava svojine po samom zakonu.

Pravni institut gradnje na tuđem zemljiptu uređen je odredbama članova 24. – 26. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Navedenim odredbama predviđeni su slučajevi u kojima lice koje može biti nosilac prava svojine (graditelj) izgradi zgradu ili drugi objekat na zemljištu na kojem drugi ima pravo svojine, u zavisnosti od savesnosti, odnosno nesavesnosti graditelja i vlasnika zemljišta. Tužilac nije izgradio sporni objekat na zemljištu tužene. Graditelj objekta bilo je Preduzeće ''BB'' iz ..., kojem je tužena opština tokom 1967. godine izdala lokacijsku dozvolu da na pijaci u tom mestu, u Ul. ..., izgradi prodavnicu ribe. Na osnovu priloženih i izvedenih dokaza, za sada nije moguće utvrditi pravno sledbeništvo između navedenog preduzeća i privrednog društva koje je, ugovorom o kupoprodaji Ov br. 1404/2009 od 10.03.2009. godine, predmetni objekat prodalo tužiocu.

Održaj kao pravni osnov sticanja prava svojine regulisan je odredbama članova 28-30. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Ova vrsta originarnog sticanja prava svojine vezuje se za protek vremena tokom kojeg se neko lice nalazi u državini stvari i postojanja pretpostavki koje se tiču savesnosti i zakonitosti državine, pri čemu se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca stvar držali kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci. Od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima (04.07.1996. godine), kojim je brisan član 29. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, održajem je moguće steći svojinu i na stvari u društvenoj svojini.

Tužilac je u neprekidnom posedu predmetnog objekta od dana zaključenja pismenog ugovora o kupoprodaji na kojem su potpisi ugovarača overeni kod suda. Predmet tog ugovora je objekat u Ul. ... u ..., na lokaciji na kojoj se nalazi pijaca u tom gradu i na kojoj postoji samo jedan objekat koji se koristi kao prodavnica ribe – ribarnica. Predmetni objekat tužiocu je predalo u posed privredno društvo koje mu je isti i prodalo, tako da je državina pribavljena na zakonom dozvoljeni način, odnosno tužiočeva državina nije manljiva, jer nije pribavljena silom, prevarom i zloupotrebom poverenja (član 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa). Sledstveno tome, državina tužioca je zakonita, jer je zasnovana na pravnom osnovu (kupoprodajnom ugovoru) koji je potreban za sticanje prava svojine. Savesnost državine se pretpostavlja (član 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa), a nesavesnost državine treba da dokazuje suprotna strana.

Imajući izloženo u vidu, za sada se ne mogu prihvatiti razlozi prvostepenog suda da tužilac nije stekao pravo svojine održajem, a drugostepeni sud se prilikom odlučivanja o žalbi nije upuštao u ocenu navoda žalbe o ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine po tom osnovu, već je prvostepenu presudu potvrdio samo u pogledu odluke o neosnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tužioca po osnovu građenja na tuđem zemljištu.

Iz tih razloga, nižestepene presude su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti propuste u utvrđenom činjeničnom stanju, u pogledu oba pravna osnova za sticanje prava svojine navedena u tužbi i nakon toga doneti zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić