U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Čogurić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3381/2019 od 23.05.2019. godine, na sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizije tužioca i tužene izjavljene protiv stavova prvog i drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3381/2019 od 23.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1212/16 od 21.11.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete isplati: zbog neosnovanog lišenja slobode za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode kretanja, časti, ugleda i dostojanstva ličnosti iznos od 11.980.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti za 25% iznos od 750.000,00 dinara, i za pretrpljeni strah iznos od 800.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od 21.11.2018. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime nematerijalne štete isplati, i to: za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 450.000,00 dinara, kao razliku između traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara, do dosuđenog iznosa od 750.000,00 dinara, te za pretrpljeni strah iznos od 400.000,00 dinara, kao razliku između traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara i dosuđenog iznosa od 800.000,00 dinara, sve sa zateznom kamatom na ove iznose, počev od dana presuđenja pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kojem je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 620.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 359.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3381/2019 od 23.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode, kretanja, časti, ugleda i dostojanstva ličnosti isplati iznos od 8.300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2018. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u delu stava prvog izreke u pogledu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode kretanja, časti, ugleda i dostojanstva ličnosti, tako što je odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca za veće traženje naknade nematerijalne štete, po tom osnovu, od dosuđenog iznosa stavom prvim izreke ove presude do iznosa od 11.980.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u odnosu na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životae aktivnosti i za pretrpljeni strah, kao i u stavu četvrtom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu, na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, na stavove prvi i drugi izreke, stranke su blagovremeno izjavile revizije, tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužena iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP. Revizija se, u smislu navedenog člana, ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se u maju 2004. godine, mnogo pre pokretanja krivičnog postupka, odselio u inostranstvo (... ...), gde je živeo sa vanbračnom partnerkom, sa kojom je dobio ćerku u oktobru ... godine. Imali su prijavu stalnog boravka u ..., javljao se svaka tri meseca u policiju kako bi potvrdio mesto prebivališta, a nije kontaktiran od strane državnih organa ... i nikada mu nije saopšteno da postoji neki postupak protiv njega. U toku 2008. godine, od svog sina iz prethodnog braka, saznao je da je protiv njega podignuta optužnica i dobrovoljno je doputovao iz ... u ... . Kroz sve aerodrome je prošao bez ikakvih problema, a tek po sletanju u ... je lišen slobode. Rešenjem o sprovođenju istrage istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki P 30/07 od 07.06.2007. todine, protiv okrivljenih BB, VV, GG, DD i tužioca sa prebivalištem u ..., grad ..., određen je pritvor, jer je postojala osnovana sumnja da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog 142. stav 2. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, uz obrazloženje da se, prema izveštaju Uprave kriminalističke policije od 07.06.2007. godine, okrivljeni AA nalazi u ...., tako da je očigledno da se krije ili da je u bekstvu. Tužilac je bio u pritvoru 1272 dana, uslovi su bili jako loši, imao je mogućnost da samo 15 minuta šeta van sobe, iako je soba bila jako mala i tamna. U sobi je bilo smešteno šest osoba. Tužilac je srčani bolesnik, 1998. godine je imao operaciju, a u pritvoru je dobio anginu pektoris, koju pre toga nije imao. U toku trajanja pritvora ustanovljeno je da u jednom bubregu ima veliki kamen koji je deformisao bubreg i faktički nije funkcionisao. Za vreme trajanja pritvora selili su ga iz sobe u sobu i bio je sa raznim kriminalcima. Pritvor je za njega bio veliki šok, pogotovo iz razloga što su nakon godinu i po dana, svi iz te grupe već bili pušteni iz pritvora, a samo je on ostao u pritvoru. Tužiocu je pritvor ukinut rešenjem od 03.10.2011. godine. Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 Po1 30/14 od 18.07.2014. godine, koja je postala pravnosnažna 27.11.2018. godine, tužilac je oslobođen od optužbe. Tužilac je trpeo duševne bolove zbog izuzetno dugog boravka u pritvoru i zbog činjenice da je nakon izlaska iz pritvora krivični postupak trajao još četiri godine, odnosno do novembra 2015. godine, kao i da nije mogao da vodi normalan život, niti je mogao da nađe posao, jer je morao da dostavi uverenje da se protiv njega ne vodi krivični postupak, a ujedno je javno inkriminisan kao mafijaš, odnosno kao deo organizovane kriminalne grupe tzv. "...".

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, s obzirom da je utvrđeno da je tužilac bio lišen slobode, da je u pritvoru proveo 1272 dana, a da je pravnosnažnom presudom oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Nisu osnovani navodi tužioca u reviziji da je materijalno pravo pogrešno primenjeno. Drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pravilno primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinačio odbijajući tužbeni zahtev preko iznosa od 8.300.000,00 dinara. Visina naknade nematerijalne štete, na koju tužilac ima pravo u smislu člana 560. stav 1. tačka 1. Zakona o krivičnom postupku važećeg u vreme kada je protiv njega pokrenut krivični postupak, odnosno člana 584. stav 1. tačka 1. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, određena je pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pri odlučivanju o visini novčane naknade, suprotno revizijskim navodima, vođeno je računa o svim okolnostima konkretnog slučaja, a naročito o cilju naknade kojom se oštećenom pruža zadovoljenje za duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti. S obzirom na navedeno, revizijom tužene se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je visina naknade nematerijalne štete prema konkretnim okolnostima previsoko odmerena.

Naknada nematerijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog povrede Ustavom zaštićenih prava i dobara kao što su slobode i prava ličnosti. Pravična naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće, s obzirom da restitucija po prirodi stvari nije moguća. Pri tom, ona ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete i ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom (podsticanje lukrativnih motiva ili komercijalizaciji ličnih dobara). Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve subjektivne i objektivne okolnosti od značaja za odluku o ovoj pravnoj stvari, a naročito one koje utiču na prirodu, težinu i trajanje duševnih bolova izazvanih lišenjem slobode kao što su dužina trajanja pritvora, težina krivičnog dela koja mu je stavljena na teret, bol i strah i ostale patnje koje je zbog lišenja slobode trpeo, porodično stanje tužioca. U konkretnom slučaju se radi o parnici radi naknade nematerijalne štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, te su neosnovani navodi revizije tužioca da mu je dosuđena manja naknada od one koja bi mu pripadala prema svim utvrđenim okolnostima, jer je drugostepeni sud sveobuhvatno i podrobno cenio sve utvrđene okolnosti konkretnog slučaja. Iz citiranog pokazuju se kao neosnovani navodi revizije tužene da je naknada previsoko odmerena, i da tužilac uopšte ne bi imao pravo na naknadu prema svim okolnostima, jer je utvrđeno da tužilac nije skrivio pritvaranje. Imajući u vidu prirodu i društvenu svrhu prava na naknadu nematerijalne štete, dosuđivanje veće, kao i manje, naknade bilo bi u suprotnosti sa značajem povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi, a pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (član 200. stav 2. ZOO), zbog čega je, suprotno navodima revizije tužioca, njegov tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog pobijanom presudom neosnovan, kao što su neosnovani navodi tužene u reviziji o previsoko odmerenoj naknadi.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić