Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju u odnosu na stav treći, četvrti i šesti izreke, iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koja bi mogla da utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke. Tuženi u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja, rođena 1941. godine, povređena je dana 14.11.2015. godine, oko 10,00 časova, u prodajnom objektu tuženog, prodavnica „Idea“ u ..., na adresi u ulici ... broj .. . U ulici u kojoj se nalazi navedeni objekat tuženog, izvođeni su radovi na rekonstrukciji, zbog čega je bilo peska i prljavštine, pa se na ulazu u objekat nalazio otirač i tabla sa upozorenjem da je pod klizav. Zbog peska koji se nalazio na podu prodavnice, tužilja je izgubila ravnotežu pa je u jednom momentu, usled destabilizacije, pala i povredila rame. Lečena je u ambulanti za traumatologiju Opšte bolnice u ..., tako što je lekar specijalista dana 14.11.2015. godine u 11,09 časova konstatovao prelom gornjeg okrajka leve nadlaktne kosti, postavio visoku nadlaktnu longetu i prepisao terapiju. Veštačenjem je utvrđeno da je kritičnom prilikom tužilja zadobila tešku telesnu povredu u vidu preloma gornjeg okrajka leve nadlaktne kosti i nagnječenja u predelu levog ramena, zbog koje je trpela bolove, prva tri časa do završetka zbrinjavanja u Opštoj bolnici oko 7 stepeni, koje su se tokom sledećih 12 časova smanjili i bili u razmaku od 6 do 7 stepeni. Naredna 24 časa imala je stalne bolove intenziteta 5 do 6 stepeni, a potom su narednih sedam dana bolovi iznosili 4 do 5 stepena. U periodu od narednih sedam dana trpela je bolove 3 do 4 stepena, kao i narednih 14 dana do skidanja imobilizacije 1 do 2 stepena. Početom fizikalnog tretmana bolovi su se pojačali i iznosili 3 do 4 stepena, narednih 14 dana 2 do 3 stepena i do kraja lečenja još mesec dana trpela je bolove 1 do 2 stepena. Zbog predmetnog događaja trpela je i strah i to primarni strah od trenutka kada je shvatila da će doći do pada, samog pada i ostajanja na podu, zbog shvatanja da ima bolove, da ne može da ustane i da joj je ruka van funkcije, te je uviđanja da je ozbiljno povređena, što, uz bolove, donosi visok strah koji kratko traje, do pola minuta i nivoa je oko 8 po uobičajenoj bodovnoj skali. Nadalje, oko 1,5 časova, zbog bolova koji postoje, trpela je strah nivoa 6 do 7, a zbog bolova i disfunkcionalnosti ruke, uz uvid u defekt, dolazi do pojave sekundarnog straha koji je u narednih 12 časova bio nivoa 5 do 6, potom 24 časa 4 do 5, sedam dana 3 do 4 i narednih sedam dana 2 do 3. Potom je u periodu od mesec dana trpela strah nivoa 2 stepena i još 14 dana do skidanja gipsa oko 1 stepena. Početak fizikalnog tretmana uobičajeno donosi skok bolova što generiše i skok straha tako da je on tri dana bio nivoa oko 3 stepena, potom 14 dana oko 2 stepena i do kraja lečenja oko 1 stepen. Usled povređivanja, tužilja oseća bol u levom ramenu, zglobu pri pokretima, bol u predelu nadlaktice, a bolovi se pojačavaju pri promeni vremena. Smanjena je pokretljivost levog ramenog zgloba u svim pravcima, usled čega je životna aktivnost tužilje umanjena u procentu od 10%.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud tuženog obavezao da tužilji naknadi nematerijalnu štetu, shodno odredbi člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, u iznosima koji su odmereni pravilnom primenom odredbe člana 200. istog Zakona, u vezi odredbe člana 232. Zakona o parničnom postupku, sa pripadajućom kamatom, shodno odredbi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu doprinos tužilje nastanku štete od 30%, u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 173. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi, jer je tako propisano odredbom člana 174. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 177. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se imalac oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete.

Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, shodno odredbi člana 192 stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom slučaju, tužilja je tešku telesnu povredu zbog koje je trpela bolove i strah i zbog koje joj je životna aktivnost umanjena, zadobila u objektu tuženog pri padu prouzrokovanog klizavim podom koji nije bio očišćen od peska i prljavštine unete sa obližnjeg gradilišta, pa je tuženi, u smislu gore citiranih odredbi Zakona dužan da tužilji naknadi štetu, u iznosima koji su umanjeni za procenat doprinosa tužilje sopstvenom povređivanju.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da ne postoji uzročno posledična veza između pada tužilje i nekog propusta tužene, imajući u vidu da se radi o osobi u osmoj deceniji života. Suprotno tome, izvednim dokazima je utvrđeno da je tužilja izgubila ravnotežu jer su joj obe noge proklizale na podu koji nije bio očišćen od peska i prljavštine koju je tuženi bio dužan da ukloni sa poda objekta, a nije tako postupio. U toj situaciji, pod prodavnice tuženog predstavljao je opasnu stvar, a odgovornost tuženog je objektivna i propisana citiranom odredbom člana 173. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić