KRIV JE

Što je:

1) Tokom februara i marta meseca 2012. godine u Beogradu, u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, u ulici ... u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica da je od Privrednog društva „BB“ d.o.o. nabavio računarsku opremu za potrebe oštećenog privrednog društva „VV“ d.o.o. u kom je bio zaposlen kao ..., doveo u zabludu ovlašćeno lice zamenika direktora GG i istu naveo da izvrši nezakonitu isplatu – popuni i pečatom overi naloge za uplate novca u ukupnom iznosu od 1.042.958,44 dinara i to na njegov tekući račun predstavljajući da je to račun Privrednog društva „BB“ d.o.o. čime je pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.042.958,44 dinara.

2) dana 18.05.2012. godine u Beogradu u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu radnika Preduzeća „DD“ i time ga naveo da mu preda tri laptopa na taj način što je došao do navedenog preduzeća i raspitivao se oko kupovine dva laptopa, predstavljajući se kao radnik privrednog društva „ĐĐ“ prikrivajući činjenicu da mu je u navedenom privrednom društvu prestao radni odnos dana 06.04.2012. godine, gde je radio kao ... i imao pristup svoj poslovnoj dokumentaciji i gde je imao zaduženje da radi na prikupljanju ponuda za nabavku opreme preko profaktura, kada se sa radnikom preduzeća zbog isteka radnog vremena dogovorio da dođe sledećeg dana kako bi se dogovorili oko kupovine dva laptopa, jer je Preduzeće „DD“ imalo interni dogovor sa preduzećem „ĐĐ“, da radnici „ĐĐ“-a sa spiska mogu preko profakture da kupuju kompjutere, te je sledećeg dana 19.05.2012. godine pozvao Preduzeće „DD“, gde je sa radnikom navedenog preduzeća dogovorio da fakturiše dva laptopa marke „...“, da ta dva laptopa nakon fakturisanja dostavi u maloprodajni objekat u ulici ... u Beogradu, gde je i sam došao i preuzeo navedene laptopove i potpisao profakturu o kupovini na iznos od 131.433,01 dinar, nakon čega je iste predao EE, da bi dana 21.05.2012. godine ponovo pozvao Preduzeće „DD“ gde je sa istim radnikom dogovorio kupovinu još jednog laptopa vrednosti 90.089,65 dinara koji je na isti način preuzeo, a sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u navedenom iznosu,

-čime je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, pa ga Vrhovni kasacioni sud primenom članova 4, 42, 43, 45, 50, 51. i 54. Krivičnog zakonika

OSUĐUJE

Na KAZNU ZATVORA u trajanju od 10 (deset) meseci koju da izdrži u kazneno popravnom zavodu i na NOVČANU KAZNU u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 (trideset) dana od dana pravnosnažnosti presude, što ako ne učini novčana kazna će se zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

II ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Agatonovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 32.K.br. 7009/2013 od 21.11.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 373/20 od 24.11.2020. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 32.K.br. 7009/2013 od 21.11.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko jednom u trajanju od preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje ostatak kazne zatvora izdržaće u kazneno popravnom zavodu. Okrivljeni je istom presudom osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a u koliko u datom roku ne plati kaznu ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka i plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara i na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 32.107,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i oštećenom „ŽŽ“ iz ... troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, a oštećeni „..“ iz ... i „ZZ“ iz ... su radi ostvarivanja imovinsko- pravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 373/20 od 24.11.2020. godine usvojena je žalba javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 32.K.br. 7009/2013 od 21.11.2019. godine je preinačena u pogledu načina izvršenja kazne, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA za produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, odredio da će navedenu kaznu zatvora izdržati u kazneno popravnom zavodu, dok su žalbe javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u preostalom delu i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Agatonovića, odbijene kao neosnovane, i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 32.K.br. 7009/2013 od 21.11.2019. godine u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Agatonović, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 453. Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao sledeće:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu kojim ukazuje na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP je osnovan, dok je u odnosu na ukazanu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP neosnovan.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnje okrivljenog, opisane pod tačkom tri izreke prvostepene presude, ne sadrže obeležja krivičnog dela prevare.

Naime, odredbom člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da krivično delo prevara čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Izrekom prvostepene presude u tački tri, u pogledu opisanih radnji navodi se da je okrivljeni „preinačio ispravu i istu upotrebio kao pravu“, na taj način što je ranije izdato punomoćje preduzeća „ĐĐ“, u kome je bio zaposlen, preinačio na taj način što je u istu uneo da služi i za plaćanje hotelskih usluga, nakon čega je dana 19.05.2012. godine telefonom pozvao hotel „ZZ“ u ..., gde je putem imejla poslao prepravljeno punomoćje koje je skenirano i na osnovu čega je koristio usluge hotela u iznosu od 19.274,00 dinara, da bi potom dana 26.05.2012. godine telefonom pozvao preduzeće „II“ iz ..., te je sa radnikom JJ ugovorio i kupio dve avionske karte vrednosti 69.960,00 dinara koje je iskoristio, na koji način je navedena preduzeća oštetio za te iznose, a sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 89.234,00 dinara.

Prilikom opisivanja preduzetih radnji pod tačkom tri izreke prvostepene presude, dakle nije označeno da je okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu lice ili da je održavao u zabludi lice te ga na taj način naveo da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, čime je po oceni Vrhovnog kasacionog suda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer opis ove radnje koja se okrivljenom stavlja na teret, nema elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, delimično usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan, preinačio pravnosnažne pobijane presude i okrivljenog oglasio krivim za radnje opisane u tački jedan i dva izreke prvostepene presude jer se u njima stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, dok je radnje opisane pod tačkom tri izreke presude izostavio iz činjeničnog opisa.

Vrhovni kasacioni sud je primenom članova 4, 42, 43, 45. i 54. Krivičnog zakonika okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara. Pri odmeravanju kazne zatvora Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir utvrđenu težinu izvršenog krivičnog dela i sve okolnosti iz člana 54. KZ kao pravilno utvrđene u redovnom postupku i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci koju će izdržati u kazneno popravnom zavodu i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, nalazeći da će se tako postići svrha kažnjavanja u smislu člana 42. KZ.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, jer je povređena zabrana preinačenja na gore.

Pri obrazlaganju ove povrede branilac pojašnjava da je prvostepenom presudom okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine koju da izdrži u prostorijama u kojima stanuje i novčana kazna u određenom iznosu od 100.000,00 dinara. Pored branioca, žalbu protiv prvostepene presude izjavio je i javni tužilac navodeći kao žalbene osnove za izjavljivanje žalbe bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odluku o krivičnoj sankciji. Međutim, u obrazloženju žalbe javnog tužioca nema argumenata da nije bilo mesta primeni člana 45. stav 3. KZ, već prilikom iznošenja žalbenog predloga traži da se presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP. Ovo stoga što se iz spisa predmeta utvrđuje da je Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu žalbom na prvostepenu presudu pobijao istu zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana 437. stav 4. u vezi člana 441. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i naveo „imajući u vidu član 42. Krivičnog zakonika, odnosno svrhu kažnjavanja, smatramo da je kazna zatvora u trajanju od 1 godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, veoma blaga, naročito ako se ima u vidu da je za krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret propisana kazna zatvora od 1 do 8 godina i novčana kazna i da takva kazna nije adekvatna za izvršeno krivično delo i okrivljenog, budući da je on više puta osuđivan za istovetna krivična dela i jednom za drugo krivično delo“.

Iz ovakvog obrazloženja podnete žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu jasno proizilazi da iako izričito nije podneo predlog da se okrivljenom izrekne stroža kazna zatvora, očigledno je da je tužilac nezadovoljan krivičnom sankcijom izrečenom okrivljenom. Stoga iako formalno u žalbi nije podnet predlog u vezi krivične sankcije, nesumnjivo je žalba zbog odluke o krivičnoj sankciji usmerena u tom pravcu, pa su suprotni navodi branioca u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u stavu I izreke ove presude i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić