Presudom Višeg suda u Somboru K broj 11/17 od 23.10.2019. godine, pored ostalog, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita u pomaganju iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. i člana 35. KZ za koje delo je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju kaznu joj je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.03.2015. godine do 26.03.2015. godine. Istom presudom, okrivljeni BB i VV oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, a okrivljeni GG zbog izvršenja produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koja dela su im primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečene uslovne osude, i to tako što je okrivljenom BB utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, okrivljenom VV utvrđena je kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okrivljenom GG utvrđena je kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Na osnovu člana 63. KZ, određeno je da će se okrivljenom BB u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 24.03.2015. godine do 15.04.2015. godine.

Na osnovu člana 91. i 92. u vezi člana 367. stav 7. KZ, od okrivljenog BB oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom, pa je okrivljeni obavezan da uplati iznos od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, na račun Višeg suda u Somboru, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljena AA je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka uplati iznos od 216.148,10 dinara, a na osnovu člana 261. stav 3. ZKP okrivljeni AA, BB, VV i GG obavezani su da sudu na ime paušala uplate iznose od po 20.000,00 dinara svaki, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 1211/19 od 18.06.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Somboru, presuda Višeg suda u Somboru K broj 11/17 od 23.10.2019. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je okrivljena AA, za krivično delo zbog kog je oglašena krivom prvostepenom presudom, osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju kaznu joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.03.2015. godine do 26.03.2015. godine, a okrivljeni BB, VV i GG su zbog krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci, te je određeno da će se ove kazne izvršavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju, s tim što okrivljeni ne smeju napuštati ove prostorije, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržavaju u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a u koju kaznu je okrivljenom BB na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.03.2015. godine do 15.04.2015. godine, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Somboru u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene AA – advokat Ivana Kajganić, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i stav 4. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine;

- branilac okrivljenog BB - advokat Željko Gvojić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP te zbog povrede odredaba člana 419, člana 428. stav 8, člana 451. stav 1, člana 460. stav 1. i stav 4. člana 6. i člana 84. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog VV – advokat Stojan Ilić, iz razloga propisanih članom 485. ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog VV osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da se do donošenja odluke po zahtevu okrivljenom odloži izvršenje kazne;

- branilac okrivljenog GG – advokat Biljana Kajganić, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1), stav 2. i stav 4. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu, drugom veću, na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o datumu održavanja sednice veća, te da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud dostavo je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, u delu u kojem ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je isti zahtev u preostalom delu nedozvoljen, zahtev branioca okrivljenog VV je u celini nedozvoljen, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i GG neblagovremeni.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prema stavu branioca prvostepenom presudom optužba prekoračena. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je okrivljenom BB optužnicom stavljeno na teret da je posredovao u podmićivanju DD, da on bez konsultativne nastave i polaganja ispita izda diplomu i svedočanstvo na ime ĐĐ „za zanimanje elektrotehničar elektronike u četvrtom stepenu obrazovanja“, dok je izrekom prvostepene presude okrivljeni oglašen krivim da je posredovao u podmićivanju DD kako bi on na ime ĐĐ izdao diplomu i svedočanstva „za zanimanje mašinski tehničar u četvrtom stepenu obrazovanja“, a na koji način je prema stavu branioca u konkretnom slučaju povređen objektivni identitet optužbe.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Isti navodi, istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u drugom stepenu postupao po žalbama branilaca okrivljenih, izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni ove navode, istaknute u žalbi branioca okrivljenog BB, ocenio neosnovanim i o tome na strani 8, stav treći svoje odluke, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da navedenom izmenom nije prekoračena optužba, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući ove razloge u svemu kao pravilne, na ove razloge i upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Prema navodima zahteva, istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, prvostepeni sud je učinio i na taj način što je okrivljenog oglasio krivim da je na ime avansa DD predao 320 evra, dok je u optužnom aktu navedeno da je predao deo novca u iznosu od 500 evra. Prema nalaženju ovoga suda, takvom izmenom izreke prvostepene presude u odnosu na optužni akt, izvršena je samo korekcija u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u toku postupka, a koja izmena nije na štetu okrivljenog, te navedenom izmenom nije učinjena povreda objektivnog identiteta presude i optužbe, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Istim zahtevom ukazuje se i da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasniva na dokazu na kome su po odredbama ZKP ne može zasnivati – na izveštaju PU Pirot o sprovedenoj posebnoj dokaznoj radnji tajnog nadzora nad komunikacijama, pod oznakom „Školarac 4“ koji nije kao dokaz izveden u dokaznom postupku. Prema navodima zahteva, prvostepena presuda svoju ocenu rezultata tajnog nadzora komunikacija zasniva isključivo na navedenom izveštaju PU Pirot, koji sadrži proizvoljne opise policijskog službenika koji je sastavio izveštaj i koji je „internog“ karaktera a zbog čega sam po sebi ne može biti zakoniti dokaz u krivičnom postupku, odnosno ne može se prihvatiti kao dokaz, obzirom da prvostepeni sud nije izveo bilo koji dokaz slušanjem audio snimaka koji su snimljeni u toku tajnog nadzora komunikacija.

Prema navodima zahteva, istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, prvostepeni sud je učinio tako što je izvršio uvid u dokumentaciju u beloj koverti koja se odnosi na primenu posebne dokazne radnje u vezi akcije „Školarac“ i u plavi registrator u kojem se nalazi izveštaj o sadržaju komunikacije, ne precizirajući koja i kakva se dokumentacija nalazi u beloj koverti, niti u koji i kakav izveštaj je izvršen uvid.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB ovaj sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je u dokaznom postupku, na glavnom pretresu održanom dana 25.04.2019. godine, na saglasan predlog stranaka, prvostepeni sud izvršio uvid u dokumentaciju koja se nalazi u CD Višeg suda u Somboru, zatim uvid u plavi registrator u kojem se nalazi izveštaj o sadržaju komunikacije, kao i uvid u dokumentaciju u beloj koverti koja se odnosi na primenu posebne dokazne radnje u vezi akcije „Školarac“. U obrazloženju svoje presude, prvostepeni sud je naveo da se u beloj koverti nalazi izveštaj o postupanju po operativnoj obradi u vezi akcije „Školarac“ po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu, Marine Živković Kpp. Pov. 7/14 od 01.07.2014. godine a kojom je pored ostalog određen tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem mobilnih telefona okrivljenog BB, da se u navedenoj beloj koverti nalaze i izveštaji PU Pirot – Odeljenje kriminalističe policije o postupanju po operativnoj obradi u vezi akcije „Školarac“, a da se u plavom registratoru nalaze izveštaji o sadržaju komunikacije na osnovu zahteva Višeg javnog tužioca u Pirotu po označenim naredbama sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu, koji je i odredio posebnu dokaznu radnju tajnog nadzora i komunikacije prema okrivljenom BB.

Pored toga, suprotno navodima zahteva, prvostepeni sud odluku o krivici okrivljenog BB, nije zasnovao samo na izveštaju PU Pirot o sprovedenoj posebnoj dokaznoj radnji tajnog nadzora nad komunikacijama pod oznakom „školarac 4“, već i na osnovu ostalih dokaza izvedenih u toku postupka – odbrani okrivljenog EE i okrivljene ŽŽ, te se pobijane presude, dakle, ne zasnivaju isključivo na izveštaju PU Pirot, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Željka Gvojića, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev, u preostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da se u preostalom delu zahteva ukazuje na povrede odredaba članova 419, 428. stav 8, 451. stav 1, 460. stav 1. i stav 4, 16. i 84. ZKP, a iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV u celini je odbačen kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog VV – advokat Stojan Ilić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi nijednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, već u zahtevu ističe da je nižestepenim presudama „učinjeno bezbroj bitnih povreda odredaba ZKP, zbog čega pobijane odluke ne mogu opstati, jer su nejasne, nerazumljive, protivrečne sebi i razlozima“, da prvostepeni sud nije dao dovoljno razloga o odlučnim činjenicama, a drugostepeni sud je „olako prešao preko svih povreda postupka i primene zakona, te je učinio povredu iz člana 438. ZKP“. Dakle, izloženim navodima zahteva ukazuje se na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, zbog kojih podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Istim zahtevom polemiše se i sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnoj presudi i iznosi sopstveni stav branioca da je okrivljeni VV polagao ispite iz predmeta za svaku godinu, da je za svaku godinu evidentiran u školi, te da nije davao nikakva novčana sredstva sem školarine, a zbog čega prema stavu branioca na strani okrivljenog nema umišljaja potrebnog za izvršenje krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, zbog kog je oglašen krivim. Nadlje, u zahtevu se ističe i da je drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke o kazni „olako prešao preko brojnih olakšavajućih okolnosti“, a na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni zbog povrede odredaba člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV – advokata Stojana Ilića, u celini odbacio kao nedozvoljen.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Ivane Kajganić i branioca okrivljenog GG – advokata Biljane Kajganić, odbačeni su kao neblagovremeni.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povrede tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Prema povratnicama koje se nalaze u spisima predmeta, pravnosnažna odluka – presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 1211/19 od 18.06.2020. godine, uredno je dostavljena okrivljenoj AA dana 14.07.2020. godine, dok je okrivljenom GG, obzirom na datum prijemnog pečata suda na povratnici, dostavljena dana 25.08.2019. godine.

Branilac okrivljene AA – advokat Ivana Kajganić i branilac okrivljenog GG – advokat Biljana Kajganić, zahteve za zaštitu zakonitosti podnele su dana 19.10.2020. godine, preko pošte, preporučenim pošiljkama, broj .. i broj .., a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i GG odbacio kao neblagovremene, obzirom da su podneti nakon zakonom propisanog roka.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odbijajućem delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao neblagovremeni, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić