Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija dozvoljena, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o tužbenom zahtevu suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Zbog toga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dobio prekomandu iz ... te je počev od 05.10.2010. godine bio zaposlen u Vojnoj pošti ... . Bio je smešten u vojnom hotelu „BB“, u sastavu vojne pošte .., gde je dobio propusnicu za ulaz u krug kasarne sopstvenim automobilom. Propusnica se odnosila i na mogućnost parkiranja tužiočevog automobila.

Tužilac je 20.07.2017. godine svoje privatno vozilo propisno parkirao ispred hotela, na parkingu za stanare hotela. Pored se nalazilo drvo divljeg kestena. Tog dana došlo je do kratkotrjanog nevremena u vidu jakog vetra, kiše i grada. Krošnja drveta divljeg kestena je pala na tužiočev automobil i prouzrokovala materijalnu štetu na vozilu.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast šumarstva utvrđeno je da stablo divljeg kestena u trenutku nastanka štetnog događaja nije bilo trulo (bolesno), a da je uzrok nastanka štetnog događaja neobrezana (neposečena) krošnja drveta.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka mašinske struke utvrđeno je da visina štete na tužiočevom vozilu iznosi 1.179 evra. Tužilac je popravku vozila, sa prevozom od ... do ..., platio 1.020. evra, koji iznos potražuje tužbom, za kamatom od 31.07.2011. godine, odnosno od prvog narednog dana od dana kada je vozio popravio do isplate.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz članova 154, 155, 173, 174, 177, 185, 186. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, ocenio da je tužbeni zahtev osnovan. Imajući u vidu da je prema veštačenju sudskog veštaka za oblast šumarstva uzrok nastanka štete neobrezana (neposečena) krošnja stabla divljeg kestena, da tužena nije preduzela sve potrebne mere da se isključi ili umanji mogućnost nastupanja štetnog događaja, a da sa druge strane tužena nije dokazala da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti, tužena je, kao vlasnik opasne stvari, na kojoj je obaveza održavanja zelenila u krugu kasarne, u obavezi da tužiocu naknadi pretrpljenu štetu.

Po oceni drugostepenog suda, prvi u nizu uzroka koji je uslovio pad krošnje drveta i prouzrokovanje štete tužiocu je nevreme, jak vetar, kiša i grad tj. viša sila kao uzrok koji se nalazio van stvari, a čije dejstvo na krošnju predmetnog stabla divljeg kestena se nije moglo predvideti, izbeći niti oktloniti. Nevreme je uslovilo pad krošnje drveta i nastanak materijalne štete na automobilu tužioca, po čemu drugostepeni sud nalazi da u opisanoj situaciji krošnja drveta nije pala zbog nepreduzimanja mera održavanja drveta, kako je to zaključio prvostepeni sud, već je krošnja drveta pala pod dejstvom nevremena koje je u ovom slučaju bio glavni uzrok nastanka štete. Zbog toga je tužena u smislu člana 177. ZOO oslobođena odgovornosti za nastalu štetu.

Osnovano se navodima revizije tužioca osporava pravilna primena meterijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema opštem pravilu o pretpostavljenoj uzročnosti sadržanom u odredbi člana 173. ZOO, šteta nastala u vezi sa opasnom stvari smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da ona nije bila uzrok štete. U smislu člana 174. ZOO odgovornost za štetu od opasne stvari je u sistemu objektivne odgovornosti, što podrazumeva da se pretpostavlja odgovornost imaoca, odnosno vlasnika takve stvari. On se može osloboditi odgovornosti za takvu štetu shodno odredbi čl. 177 st. 1 ZOO, samo ako dokaže da je šteta nastala od uzroka koji se nalazi van stvari i čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći i otkloniti.

U konkretnom slučaju na tužiocu je teret dokazivanja da je pretrpeo štetu od drveta koje se nalazilo u krugu kasarne tužene, a što u konkretnom slučaju nije sporno. Odgovornost tužene, kao vlasnika drveta i lica koje je dužno da održava zelenilo u krugu kasarne, se pretpostavlja, pa je na tuženoj strani teret dokazivanja postojanja okolnosti koje isključuju tu odgovornost.

Kako iz izvedenih dokaza u postupku, pre svega nalaza i mišljenja sudskog veštaka iz oblasti šumarstva, proizlazi da je uzrok nastanka štetnog događaja neobrezana (neposečena) krošnja stabla divljeg kestena, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je uzrok nastanka štete nevreme tj. viša sila, usled koje je došlo do pada krošnje drveta i prouzrokovanja štete tužiocu, a koja se nije mogla predvideti ni izbeći ni otkloniti. Prema nalazu veštaka konkretno stablo, budući da se nalazi usamljeno od okolnih stabala i na brisanom prostoru, je više nego ostala stabla bilo podložno da se usled jakog nevremena polomi, zbog čega je, prema mišljenju veštaka, krošnja tog drveta morala preventivno da se obreže kako bi se izbegao bilo kakav štetni događaj.

Zaključak drugostepenog suda, da je viša sila tj. nevreme bilo uzrok nastanka štete, bi se mogao prihvatiti kao pravilan za slučaj da je tužena, u cilju utvrđivanja činjenica koje isključuju njenu odgovornost za štetu, dokazala da bi do pada drveta i nastanka štete usled nevremena došlo i za slučaj da je prethodno preduzela sve neophodne preventivne mere održavanja zelenila odnosno obrezivanja krošnje konkretnog drveta kestena, što iz izvedenih dokaza u postupku ne proizlazi.

Kako su nedostaci na koje je ukazano uslovljeni pogrešnom primenom materijalnog prava od strane drugostepenog suda, odluka drugostepenog suda je primenom člana 416. stav 2. ZPP morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju kao i da je u parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, ponovo oceniti sve okolnosti koje su od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, po potrebi otvoriti glavnu raspravu i upotpuniti činjenično stanje, i o žalbi tužene doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić