.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5249/2020
19.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 234/20 od 24.06.2020. godine, u sednici održanoj 19.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 234/20 od 24.06.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 234/20 od 24.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 10/19 od 05.12.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati potraživanja čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja sa Zaključkom o osporenim potraživanjima u iznosu od 201.594,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2007. godine, kao usvajanja Zaključka o listi potraživanja, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 43.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 234/20 od 24.06.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 4/10, isplati neisplaćeno potraživanje iz radnog odnosa čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja sa Zaključkom o osporenim potraživanjima Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine u iznosu od 201.591,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, koji iznos će se isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Čačku od kojih se izuzimaju rashodi za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme; odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga za period od 14.05.2007. godine kao dana usvajanja Zaključka o listi potraživanja sa Zaključkom o osporenim potraživanjima pa do 30.01.2019. godine, kao neosnovan; obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 37.500,00 dinara, a odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je isplata novčanog potraživanja iz radnog odnosa, čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14.05.2007. godine tužiocu u visini od 201.591,04 dinara, a zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostale neizmirene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda ne odstupa od navedenog Zaključka, kod činjenice da je tužiocima utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, zbog čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, da bi se u ovom sporu dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Tužba u ovoj parnici podneta je 31.01.2019. godine.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da revizija nije dozvoljena u sporu male vrednosti, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u drugom stavu izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić-Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
