Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP u vezi člana 261. stav 2. ZKP obavezani su okrivljeni Dragoljub Milanović i Marko Petković da snose troškove krivičnog postupka i to troškove nastale pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu iznos od po 18.960,00 dinara, na ime fizičko-hemijskog veštačenja, iznos od po 3.700,00 dinara, na ime uzimanja bioloških tragova-bukalnog brisa, na ime biloškog veštačenja iznos od po 183.460,05 dinara, ukupno po 206.120,05 dinara, kao i troškove nastale pred Višim sudom u Novom Sadu na ime stražarskog dovođenja u iznosu od po 1.600,00 dinara, na ime troškova branioca po službenoj dužnosti advokata Božidara Švonja i Slobodanke Đurić iznose o čijoj visini će sud naknadno odlučiti, kao i puašal u iznosu od po 15.000,00 dinara, ukupno po 16.600,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 849/20 od 25.11.2020. godine odbijene su kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenog Dragoljuba Milanovića i Marka Petkovića i Marka Petkovića lično, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu K broj 96/19 od 01.07.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dragoljuba Milanovića, advokat Božidar Švonja, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povreda zakona iz člana 125, 126. u vezi člana 59. i 77. stav 1. i 2, člana 114. stav 3. i člana 116. stav 1. do 3. ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepoputno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organa postupka ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka, a da se prvostepeni ili drugostepeni sud obavežu da se okrivljenom isplati trošak sastavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo pristvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoljuba Milanovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Dragoljuba Milanovića u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na Potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 26.11.2018. godine koja se odnosi na predmete oduzete u kući u ..., ulica ..., koja je korišćena kao dokaz protiv okrivljenog Dragoljuba Milanovića, a koji navedenu potvrdu nije potpisao, zbog čega u odnosu ovog okrivljenog navedena potvrda predstavlja dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, zbog čega su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Dragoljuba Milanovića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da potvrda o privremeno oduzetim predmetima izdata od strane PU Novi Sad od 26.11.2018. godine, nakon pretresa kuće u ..., ulica ... koju su potpisali i Dragoljub Milanović i Marko Petković koji su navedeni kao lica koja su zatečena na datoj adresi, predstavlja dokaz koji je izveden u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (strana 6 stav 3 i strana 7 stav 1 drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragoljuba Milanovića, kao razlog podnošenja zahteva navedene su i povrede zakona iz člana 125. i 126. u vezi sa članom 59, 77. stav 1. i 2, člana 114. stav 3. i člana 116. stav 1. do 3. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u ovom krivičnom postupku u pogledu veštačenja, predmeta veštačenja, pogrešne ocene i tumačenja dokaza, ocene odbrane okrivljenog Marka Petkovića, kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja se obrazlaže time da se „veća količina kanabisa ne može utvrditi sa fotografije koja je izvedena kao dokaz“, međutim Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda zahteva, jer istima u suštini osporavaju činjenična utvrđenja suda, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija, 

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić