Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Marjanović, advokat iz ..., protiv tuženih JP „Uprava Banje“ iz Vranjske Banje, čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo iz Vranja i JP „Vodovod“ Vranje, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 81/20 od 08.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 81/20 od 08.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 81/20 od 08.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 924/17 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime pretrpljene materijalne štete solidarno isplate iznos od 509.459,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime naknade troškova parničnog postupka tuženom JP „Uprava Banje“ na ime naknade isplati iznos od 222.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, tuženom Gradu Vranju iznos od 64.500,00 dinara i tuženom JP „Vodovod“ Vranje iznos od 10.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 81/20 od 08.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O osnovanosti zahteva za naknadu materijalne štete zbog rušenja montažnog objekta iznosu od 509.459,20 dinara, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade materijalne štete zbog rušenja montažnog objekta podneta je dana 21.02.2014. godine, a vrednost predmeta spora je 509.459,20 dinara.

Kako je u tužbi označena vrednost predmeta spora, koja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić