Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Vranju, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8810/17 od 26.01.2018. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8810/17 od 26.01.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 8810/17 od 26.01.2018. godine u stavu drugom izreke, tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1390/17 od 01.06.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tužena Republika Srbija, da tužiocu AA iz ... naknadi troškove revizijskog postupka od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema prepisa ovog rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1390/17 od 01.06.2017. godine, stavom prvim izreke ukinut je platni nalog tog suda P 28812/16 od 16.12.2016. godine, pa je stavom drugim izreke obavezana tužena da plati tužiocu 1.495,48 dinara sa zakonskom kamatom počev od 24.10.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 21.300,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 8810/17 od 26.01.2018. godine, žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, dok je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškova postupka, a odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što je predložio da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja vezanog za odlučivanje o naknadi troškova postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, primenom člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezan da plati dosuđeni iznos sa pripadajućom zakonskom kamatom. Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 153. i 154. ZPP, s obzirom da je tužilac uspeo u sporu, a odnose se na troškove koje je imao za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to: 6.000,00 dinara za sastav tužbe i 7.500,00 dinara za zastupanje na jednom ročištu, sve prema važećoj advokatskoj tarifi, kao i 4.000,00 dinara na ime troškova veštačenja i po 1.900,00 dinara na ime takse za tužbu i presudu.

Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka tako što je primenom člana 401. stav 1. tačka 3. ZPP, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, nalazeći da je to jedina pravična odluka u pogledu troškova postupka iako je tužilac uspeo u sporu, imajući u vidu vrednost predmeta spora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tužioca osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, Zakonom o parničnom postupku propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1. ZPP), a prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci - sud će uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice (član 154. stav 1. ZPP). Tužilac će tuženom naknaditi parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari (član 156. ZPP).

Tužilac je u konkretnom slučaju uspeo u ovoj parnici, a tužena ni u odgovoru na tužbu ni na ročištu za glavnu raspravu nije priznala tužbeni zahtev. Imajući u vidu da tužena nije postupila na ovaj način, niti je pre podnošenja tužbe tužiocu platila utuženi iznos, to prvostepeni sud pravilno nalazi da je tužiocu dala povod za podnošenje tužbe u ovoj pravnoj stvari, pa tužilac ima pravo na naknadu nužnih troškova koja je imao povodom vođenja ove parnice, bez obzira na vrednost predmeta spora.

Imajući u vidu da tužilac ima pravo na naknadu stvarnih i nužnih troškova postupka, koji su mu prvostepenom odlukom pravilno odmereni i dosuđeni, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa je tužena obavezana da mu naknadi i opredeljene troškove ovog postupka u visini od 12.000,00 dinara, na ime troškova za sastav revizije od strane advokata, a na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 121/12).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zorana Delibašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić