Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Velimir Lipovan, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Ekoloy Action“ Kikinda, sa sedištem u Kikindi, čiji je punomoćnik Miodrag Vlajnić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1500/19 od 24.06.2019. godine, u sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1500/19 od 24.06.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1500/19 od 24.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 261/17 od 14.02.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 80.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove 120.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 120.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete iznos od 5.710,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.02.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom trećim izreke, od dosuđenih iznosa na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 116.843,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1500/19 od 24.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda, tako što je obavezan tuženi da tužiocu pored dosuđenih iznosa na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od još 20.000,00 dinara za pretrpljeni strah, iznos od još 30.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, iznos od još 80.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, kao i da mu pored dosuđenog iznosa naknade materijalne štete isplati iznos od još 1.424,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose od 14.02.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka pored dosuđenog iznosa isplati iznos od još 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, žalbe parničnih stranaka su odbijene u preostalom pobijanom delu i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 24.428,50 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.

Prema noveliranoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da je sporno pravno pitanje, pitanje podeljene odgovornosti, vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak pokrenut je 07.11.2017. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora pobijanog (odbijajućeg) dela pravnosnažne presude iznosi 1.054.186,09 dinara.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani limit za dozvoljenost revizije, revizija je odbačena kao nedozvoljena prema člano 403. stav 3. ZPP. Osim toga, prvostepena presuda je preinačena u korist tužioca, kao podnosioca revizije i njegovo pravo, kao pravo stranke u postupku, preinačenjem nije uskraćeno ni smanjeno, tako da revizija nije dozvoljena ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, kojim je propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić