U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića,Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đura Blagojević, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna pošta 6006 Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1644/19 od 04.10.2019. godine, u sednici veća od 04.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv prvog stava izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1644/19 od 04.10.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv prvog stava izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1644/19 od 04.10.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv drugog i trećeg stava izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1644/19 od 04.10.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4089/17 od 06.03.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 45.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2019. godine do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose od podnošenja tužbe do presuđenja; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko dosuđenih do traženih 400.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko dosuđenih do traženih 370.000,00 dinara i za pretrpljeni strah preko dosuđenih do traženih 320.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do ispalate; stavom trećim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva na ime naknade materijalne štete za izgubljenu zaradu za period od septembra 2012. godine do juna 2016. godine u iznosu od 1.812.125,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.08.2016. godine do isplate i na ime rente iznos od 39.968,00 dinara mesečno počev od 01.07.2016. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, dospele iznose odjednom sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesečni iznos, najkasnije do 01. u mesecu za prethodni mesec; stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1644/19 od 04.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostpena presuda u usvajajućem delu prvog stava izreke i u stavu trećem izreke; stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete pored dosuđenih iznosa za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od još 45.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od još 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2019. godine do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko dosuđenih do traženih 400.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko dosuđenih do traženih 370.000,00 dinara i za pretrpljeni strah preko dosuđenih do traženih 320.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate; stavom trećim izreke prvostepena presuda je preinačena u četvrtom stavu izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 166.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. ZPP.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prvostepeni sud je zbog povrede zadobijene na izvođenju redovne vežbe gađanja iz vatrenog oružja, na osnovu odredaba članova 154, 173 i 174. ZOO i 164. ZOR, obavezao tuženu da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od ukupno 135.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U navedenom delu je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu. O osnovanosti tužiočevog zahteva u navedenom delu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konketnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene u delu kojim se pobija stav prvi izreke drugostepene presude, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda u prvom stavu izreke.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužba za naknadu štete podneta je 27.01.2015. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 04.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela o kojem je odlučeno stavom prvim izreke drugostepene presude iznosi 135.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora navedenog pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačenom delu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac bio u profesionalnoj vojnoj službi od 21.10.2009. godine na određeno vreme do tri godine. Tužilac je 11. i 12.09.2012. godine u sklopu redovne obuke bio na gađanju iz automatske puške i pištolja na strelištu ... . Tužilac nije imao opremu za zaštitu sluha jer nije bila sastavni deo obavezne opreme. Nakon gađanja tužilac je osetio zujanje u levom uhu i pad sluha, zbog čega je bio na bolničkom lečenju od dana 14.09.2012. godine do 27.09.2012. godine.

Tužilac je, usled dejstva udara vazdušnog talasa eksplozije pri ispaljenju municije iz vatrenog oružja, zadobio laku telesnu povredu - levostranu povredu unutrašnjeg uha koja se manifestuje smanjenjem sluha i subjektivnom pojavom zujanja, povremenim glavoboljama i vrtoglavicom. Kao posledica zadobijene povrede kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 10% zbog čega trpi povremeno laku duševnu patnju. Tužilac je trpeo fizičke bolove i strah čiji su intenzitet i trajanje navedeni u obrazloženju pobijane presude.

U postupku ponovnog prijema u vojnu službu, na osnovu nalaza Više vojnolekarske komisije od 28.06.2012. godine i Glavne vojnolekarske komisije od 30.04.2013. godine utvrđeno je da je tužilac nesposoban za prijem u profesionalnu vojnu službu na određeno vreme. Konačnim rešenjem tužene od 09.10.2012. godine tužilac je razrešen od profesionalne vojne službe sa danom 20.10.2012. godine.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede zadobijene na izvođenju redovne vežbe gađanja iz vatrenog oružja, na osnovu odredaba članova 154, 173, 174. i 200. ZOO i 164. ZOR.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac je, kao profesionalni vojnik, pretrpeo štetu prilikom obavljanja redovnih radnih zadataka koje tužena u okviru vojne aktivnosti organizuje više puta godišnje. Tužena je odgovorna za naknadu štete po principima objektivne odgovornosti jer je gađanje iz vatrenog oružja koje je prouzrokovalo štetu samo po sebi potencijalna opasnost za zdravlje ljudi, zbog čega se, suprotno neosnovanim revizijskim navodima, i ne zahteva postojanje krivice za prouzrokovanu štetu na strani tužene. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno smatrali da je tužena, na osnovu članova 154. stava 2, 173. i 174. ZOO i člana 164. Zakona o radu, odgovorna za naknadu štete koju je tužilac pretrpeo.

Drugostepeni sud je, na osnovu pravilne primene člana 200. ZOO, obavezao tuženu da tužiocu, pored iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od još 45.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od još 40.000,00 dinara imajući u vidu obim i posledice zadobijenih povreda i intenzitet i trajanje fizičkih bolova i straha. Tek se tako dosuđenim iznosima ostvaruje smisao ustanovljavanja naknade nematerijlane štete, to jest doprinosi se potpunijem oporavku oštećenog.

Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao revizijske navode kojima se ukazuje na zastarelost tužiočevog potraživanja jer je tužena prigovor zastarelosti prvi put istakla u žalbi, a iz sadržine člana 372. stava 2. ZPP proizlazi da se materijalnopravni prigovori u parničnom postupku mogu istaći najkasnije do okončanja rasprave pred prvostepenim sudom.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u trećem stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić