U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladislava Grče, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Selaković, advokat iz ..., radi podele bračne sutekovine, vrednost spora 5.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4753/18 od 05.12.2019. godine, u sednici održanoj dana 04.02.2021. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4753/18 od 05.12.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova za odgovor na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4753/18 od 05.12.2019. godine, stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P br.7850/15 od 19.02.2016. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom, kao i u delu odluke o troškovima postupka sa kamatom od izvršnosti presude do isplate. Zahtev za isplatu kamate na dosuđene troškove od dana presuđenja do dana izvršnosti presude je odbijen. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka, a tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove prethodnog revizijskog postupka. Potvrđenim delom prvostepene presude delimično je usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno da su stranke zajedničkim sredstvima i ulaganjem tokom trajanja bračne zajednice stekli porodičnu stambenu zgradu izgrađenu bez građevinske dozvole, koja je u postupku legalizacije, spratnosti S+P+P, a nalazi se u ..., ul. ... br. ..., površine cca170 m2, sagrađena na parcelama ..../... i .../..., upisanim u LN ... KO ... i to tužilac u 1/3 idealna dela, a tužena u 2/3 idealna dela, te da se tužilac na osnovu ove presude može upisati kao držalac 1/3 idealna dela, a kad se za to steknu uslovi i kao vlasnik, bez bilo kakvog daljeg pitanja i odobrenja tužene, a što je tužena dužna trpeti.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene. Troškove za odgovor je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP na koju se poziva revident nije razlog za izjavljivanje revizije po odredbi člana 407. ZPP. Po istoj odredbi revizijski razlog nije ni bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se ukazuje razlozima revizije, kao što se revizija ne može izjaviti ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su živeli u bračnoj zajednici od 1993. do 2008. godine, a brak je razveden 2011. godine. Nakon porođaja ... godine tužena se sa detetom vratila kod roditelja, ali od oktobra meseca iste godine nastavlja da živi sa tužiocem u ..., gde su podstanari. Tužilac je kao ... zarađivao oko 300 DEM. Zaradom je finansirao svakodnevni život porodice. Tužena nije radila, osim dve godine na crno na pijaci, ali su je roditelji pomagali mesečnim novčanim iznosom u visini jedne plate. Novcem koji joj je poklonio otac, tužilja je 1996. godine kupila plac koji je njena posebna imovina. Na tom placu je izgrađena sporna kuća čija vrednost je utvrđena veštačenjem, kao i vrednost dodatnih ulaganja i učešća stranaka u izgradnji.

Imajući u vidu da tužena formalno nije radila, ali da su je roditelji stalno finansijski pomagali, da je plac njena posebna imovina i da je materijal za kuću obezbedio otac tužene, koji je plaćao i majstore, da je tužena vodila porodično domaćinstvo, brinula se o detetu i suprugu, obavljala kućne poslove i spremala hranu majstorima, a da je sa druge strane tužilac koji je bio zaposlen, svojom zaradom finansirao svakodnevni život porodice i učestvovao u izvođenju građevinskih i zanatskih radova na kući sam i uz pomoć prijatelja, sudovi su primenom odredbi članova 171., 177. i 180. Porodičnog zakona utvrdili da je tužena imala veći doprinos u sticanju predmetne porodične stambene zgrade. Stoga su utvrdili suvlasničke udele stranaka u sticanju predmetne kuće u srazmeri 1/3 idealnog dela u korist tužioca i 2/3 idealnog dela u korist tužene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su delimično usvojili tužbeni zahtev. Neosnovano se revizijom tužene osporava pravilnost primene materijalnog prava. Revident smatra da su sudovi pogrešno primenili odredabe člana 168. stav 2., 170. i 180. Porodičnog zakona. Tužena revizijom ukazuje da je predmetna kuća njena posebna imovina, jer je poklon od oca koji je finansirao kupovinu placa i izgradnju kuće, a da je tužiočev doprinos izgradnji neznatan pa srazmerno svom doprinosu može imati samo obligaciono pravni zahtev. Takođe smatra da je nejasno kako su sudovi utvrdili udeo tužioca u sticanju svojine, ako je ulagao zaradu koja je zajednička, a poklon od roditelja je učinjen samo njoj.

Odredba člana 168. Porodičnog zakona propisuje da je posebna imovina svakog supružnika ona koja je stečena pre braka. Posebnom imovinom smatra se i ona stečena u toku braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 170. Zakona po kojoj supružnik stiče stvarno ili obligaciono pravo na posebnoj imovini drugog supružnika zavisno od toga da li je znatno doprineo uvećanju vrednosti te imovine. Utvrđeno je da posebnu imovinu tužene predstavlja plac na kome je kuća sazidana, što je uračunato kao doprinos tužene izgradnji kuće koja u smislu odredbe člana 171. Zakona predstavlja zajedničku imovina parničnih stranaka, jer je građena doprinosom oba supružnika.

U smislu člana 177. istog Zakona pod deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Odredbom člana 180. Porodičnog zakona propisana je sudska deoba zajedničke imovine supružnika ili bivših supružnika. Stavom 2. člana 180. Porodičnog zakona propisana je zakonska pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. To je oboriva pretpostavka. Prema stavu 3. istog člana veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Sve navedene kriterijume nižestepeni sudovi su konkretizovali i primenili na sporni odnos stranaka uzimajući u obzir sve vrste doprinosa stranaka sticanju zajedničke imovine, kao i vrednost posebne imovine tužene kojom je učestvovala u sticanju zajedničke imovine, pa je tuženoj utvrđen veći doprinos. Pri tom se nije mogao zanemariti i doprinos tužioca koji je sve vreme trajanja zajednice stranaka radio i finansirao život porodice, ličnim radom i preko prijatelja doprinosio izgradnji sporne kuće.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Zahtev tužioca za naknadu troškova za odgovor na reviziju je odbijen primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice.

Predsedni veća- sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić