.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2142/2020
09.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7531/19 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7531/19 od 03.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7531/19 od 03.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 844/19 od 12.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period od aprila 2013. godine do decembra 2015. godine pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa, za period od aprila 2013. godine do decembra 2015. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćenih penzija za period od septembra 1999. godine do marta 2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 140.740,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 844/19 od 24.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu za period od januara do decembra 2006. godine isplati pojedinačne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke, dok je, stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev za potraživanje veće od dosuđenog.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7889/19 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je dopunska prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu za period od januara do decembra 2016. godine isplati pojedinačne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između zarade na koju je tužilac imao pravo u utuženom periodu. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno navedenom, proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 13.05.2016. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 03.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi iznos od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačke 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
