.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5611/2020
24.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Pero Nedinić, advokat iz ..., radi utvrđivanja ništavosti ugovora, prava svojine i predaju u državinu, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/17 od 23.01.2018. godine, na sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/17 od 23.01.2018. godine, u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom izreke, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/17 od 23.01.2018. godine, u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom izreke.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi, presudom P 180/14 od 30.09.2016. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 03.12.1985. godine, između sada pok. VV, biv. iz ..., kao primaoca izdržavanja i sada pok. GG, biv. iz ..., kao davaoca izdržavanja, čija je sadržina potvrđena pred Opštinskim sudom u Petrovcu na Mlavi u predmetu R 578/85 (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je ona isključivi vlasnik nepokretne imovine, bliže određene u stavu drugom izreke presude (stav drugi izreke). Odbacio je tužbu tužilje u delu kojim je tražila, da se tuženi obaveže da joj u roku od 15 dana preda u isključivu državinu sve navedene nepokretnosti (stav treći izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 98.950,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja (stav četvrti izreke).
Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž 387/17 od 23.01.2018. godine, potvrdio je presudu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 180/14 od 30.09.2016. godine, u stavu prvom izreke (stav prvi izreke) i ukinuo istu presudu u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, iz svih zakonom propisanih razloga članom 407. Zakona o parničnom postupku, a na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) i ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba je podneta 21.03.2014. godine. U uvodu prvostepene i drugostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 100.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Odredbom člana 154. stav 1. ZPP, je propisano, da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.
Prema tome, ceneći sve okolnosti u konkretnoj situaciji, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404, 413. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
