Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Psutka, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom “Goša Solko” d.o.o. iz Smederevske Palanke, čiji je punomoćnik Srđan Đorđević, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3594/16 od 28.03.2018. godine, u sednici veća održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3594/16 od 28.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3594/16 od 28.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P1 315/15 od 20.05.2016. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova nezakonito obračunato i obustavljenog poreza na zarade, za period od novembra 2004. godine zaključno sa februarom 2013. godine isplati ukupan iznos od 300.239,27 dinara, odnosno određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u stavu prvom izreke i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 109.807,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09, u daljem tekstu: ZPP).

Prema članu 395. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tužačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni kasacioni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Rešenjem R4 32/2019 od 28.08.2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je nedopuštena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3594/16 od 28.03.2018. godine, u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 08.07.2007. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 57.430,95 dinara. Podneskom od 22.07.2015. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 300.239,27 dinara o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 20.05.2016. godine. Drugostepena presuda doneta je 28.03.2018. godine. Na dan preinačenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 120,1305 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 2.499,27 evra.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 28.03.2018. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić