Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 247/20 od 01.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Šoštarića i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Šoštarić zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), dok iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su u pogledu krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru (u daljem tekstu: ZJRM) učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, isticanjem da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo i da je u odnosu na ovo delo primenjen zakon koji se ne može primeniti, s obzirom da u konkretnom slučaju može biti reči samo o prekršaju iz člana 22. ZJRM i iz člana 29. Zakona o ličnim kartama. Prema navodima zahteva, ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom na način da je vređao policijske službenike i drsko se ponašao, mora u izreci presude i pravnoj oceni da sadrži i opis nastale posledice u vidu ometanja službenog lica u vršenju njegove službene dužnosti, a što je u konkretnom slučaju izostalo. Naime, svoj stav - da se u radnjama navedenim u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca i izreci pravnosnažne presude (izgovaranje uvredljivih reči), ne stiču elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, branilac obrazlaže tako što ističe da je donošenjem Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016), koji je stupio na snagu dana 05.02.2016. godine, u članu 23. stav 1. izvršena dekriminalizacija radnje ometanja ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti uvredom i to tako što „vređanje“ sada predstavlja radnju prekršaja iz člana 22. ZJRM, a ne radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM. Osim toga, radnje koje je preduzeo okrivljeni kritičnom prilikom - izgovaranje uvredljivih reči oštećenim policijskim službenicima, a koje su navedene u izreci pravnosnažne presude u suštini predstavljaju uvrede, a ne pretnju, pri čemu u dispozitivu optužnog akta i izreci presude nije opisano na koji, od tri alternativno opredeljene radnje izvršenja krivičnog dela, ili na bilo koji drugi način, je okrivljeni ometao ovlašćena službena lica u vršenju njihove službene dužnosti. Suštinski, iz navoda zahteva takođe proizilazi da navođenje u izreci presude da je okrivljeni počeo da steže šaku u položaj pesnice, po stavu odbrane nije dovoljno za inkriminaciju radnji okrivljenog kao krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, jer konkretnom prilikom nije bilo fizičkog napada niti kontakta okrivljenog sa oštećenima.

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 od 28.01.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 05.02.2016. godine) čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti. Pri tome, obzirom na način kako je preduzeta radnja izvršenja, pretnje mogu, pored verbalnih koje se vrše rečima, biti izvršene i određenim konkludentnim radnjama.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je: „okrivljeni AA ... ometao službena lica PS Ruma u vršenju službene dužnosti – patrolne delatnosti po Nalogu za izvršenje službenog zadatka broj 1111, na taj način što je, kada su mu policijski službenici tražili na uvid ličnu kartu radi utvrđivanja identiteta na naročito drzak način, uputio reči: „Od mene možete da dobijete samo ..., nabijem ja i vas i tužioca na ovaj ..., ... pandurske, ... vas u usta“, nakon čega je počeo da steže šaku u položaj pesnice....pa nastavio sa drskim i bezobzirnim ponašanjem.....pri čemu je policijskim službenicima rekao da će tokom noći da stoji ispred njihovih kuća i da gleda u kuće ...“, a u vreme i na mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM izvršenog na štetu oštećenih BB i VV, za koje krivično delo je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, te i nema mesta razmatranju postojanja prekršaja iz člana 22. ZJRM, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Ovo sa razloga jer je, suprotno navodima branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci pravnosnažne presude navedena i bliže opisana radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, a koja se u konkretnom slučaju sastoji u pretnji okrivljenog da će napasti službena lica u vršenju službene dužnosti. Navedena pretnja se ogleda u konkludentnoj radnji okrivljenog u vidu stiskanja šake u položaj pesnice, ali i u upućivanju oštećenima od strane okrivljenog reči - da će tokom noći da stoji ispred njihovih kuća i gleda u kuće, što u konkretnoj situaciji, i po oceni ovog suda, predstavlja direktnu i konkretnu pretnju da će napasti na život i telo oštećenih, a što je sve u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, pa su stoga kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, već prekršaj iz člana 22. ZJRM i iz člana 29. Zakona o ličnim kartama, pri čemu su bez značaja za donošenje drugačije odluke, navodi zahteva kojima se ističe da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom sprovodila službenu radnju pronalaska okrivljenog po ranijoj prijavi.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                       Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić