.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6176/2020
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Joksimović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Frindik, advokat iz ..., radi utvrđivanja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1535/19 od 16.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1535/19 od 16.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1535/19 od 16.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P 151/14 od 29.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilja jedini i isključivi vlasnik nepokretnosti i to vinogradarske kućice površine 19 m2, sagrađene na parceli ... kao i parcele broj ... površine od 16a 47m2, u naravi njiva ..., odnosno parcele broj .../..., površine 08a 00m2 po starom premeru, upisane u list nepokretnosti br.... K.O. ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti da se izvrši upis tužilje kao jedinog isključivog vlasnika navedene nepokretnosti u Službi za katastar nepokretnosti. Obavezan je tuženi BB da navedenu nepokretnost oslobodi od lica i stvari i omogući tužilji nesmetano korišćenje. Obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 258.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1535/19 od 16.01.2020. godine, delimično su usvojene žalbe tuženih i preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja jedini i isljučivi vlasnik nepokretnosti, preko ukupne površine dela parcele br. ... K.O. ..., koji odgovara površini stare parcele br. .../... K.O. ... od 08a 00m2 po starom premeru, do tražene ukupne površine parcele broj ... K.O. ... od 16a 66m2, a potvrđuje u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu iz stava prvog izreke. Određeno je da svaka strana snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse su predložili da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom je odlučeno o pravu tužilje, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem zastupljenim u sudskoj praksi o jačem pravnom osnovu za sticanje prava svojine na strani savesnog sticaoca po punovažnom ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti, kome je posed predat od strane prodavca nepokretnosti po realizovanom pravnom poslu uz plaćen porez na promet nepokretnosti. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Službeni glasnik RS", br.72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužba radi utvrđenja prava svojine je podneta 20.03.2019. godine i naznačena vrednost predmeta spora je 501.000,00 dinara. Drugostepena presuda doneta je 16.01.2020. godine.
Kako naznačena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženih nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
