Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-886/20 od 08.02.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Užicu, žalbe branilaca okrivljenog AA-advokata Zorana Đikanovića, okrivljenog Nemanje Jankovića - advokata Mirka Filipovića, okrivljenog BB-advokata Saše Matijevića i okrivljenog VV-advokata Mirka Radovića, i presuda Višeg suda u Užicu K. br. 27/20 od 30.10.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nemanje Jankovića, advokat Mirko Filipović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede odredaba krivičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako da okrivljenog Nemanju Jankovića oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, a oglasi ga krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika, te ga osudi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom zahtev nedozvoljen.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je ukazao da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP iz razloga što se zasnivaju na nezakonitom dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati i to na zapisnicima o prepoznavanju gde su prepoznavanje vršili okrivljeni VV i BB. Naime, po braniočevim navodima način pribavljanja ovog dokaza – zapisnika o prepoznavanju lica je u svemu u suprotnosti sa odredbama člana 90. i člana 100. ZKP, jer nije ispoštovana procedura propisana ovim zakonskim odredbama i prilikom preduzimanja radnje prepoznavanje javni tužilac nije bio prisutan iako je prisustvo javnog tužioca u tom slučaju obavezno. Samim tim, branilac nalazi da je takav zapisnik o prepoznavanju lica dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni VV i BB, u momentu vršenja dokazne radnje prepoznavanja imali status osumnjičenih lica, da su prepoznavanju prisustvovali branioci okrivljenih, da je javni tužilac o prepoznavanju bio obavešten, da na zapisnicima nije bilo nikakvih primedbi branilaca i okrivljenih, te je pravilno primenjena odredba člana 90. ZKP kojom je bliže propisana radnja prepoznavanja lica ili predmeta koju vrši okrivljeni, o čemu su prvostepeni sud na strani 20 stav 4 i 5, kao i drugostepeni sud na strani 6 stav 1 dali jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izjašnjavanje orkivljenih u vezi sa prepoznavanjem deo njihove odbrane, odnosno iskaza koji je sud cenio prilikom donošenja presude.

Osporavajući dalje zakonitost dokazne radnje prepoznavanje lica, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na činjenicu da prepoznavanje nije bilo neophodno vršiti preko fotografije jer je okrivljeni Nemanja Janković uhapšen istog dana kada je i vršeno prepoznavanje, da okrivljeni VV i BB nisu pre prepoznavanja adekvatno opisali lice čije se prepoznavanje sprovodi niti je zasigurno da lica koja su okrivljenima predočena na fotografijama istima nisu poznata, na koji način se po nalaženju ovog suda osporavaju okolnosti pod kojima je vršeno prepoznavanje i polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima suda te pobijane presude se faktički u ovom delu pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i prilikom obrazlaganja istaknute povrede navodi da je izvršena pogrešna pravna kvalifikacija krivičnog dela kada je okrivljeni Nemanja Janković oglašen krivim za krivično delo u pokušaju iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), iako se iz spisa zaključuje da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ. Stoga, branilac ne ukazuje u čemu se ogleda povreda Krivičnog zakonika već na osnovu sopstvenih zaključaka da je reč o pokušaju krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ ukazuje na nerazumljivu i neodrživu pravnu konstrukciju na koji način po oceni ovog suda ukazuje na nerazumljivost izreke i povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom - član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Nemanje Jankovića u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić