Kzz 316/2021 reformatio in peius; nema prekoračenja na gore

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 316/2021
30.03.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Dragiše Radisavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 33/20 od 29.09.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br 897/20 od 25.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2021. godine, jednoglasno doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragiše Radisavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 33/20 od 29.09.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 br 897/20 od 25.01.2021. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 33/20 od 29.09.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 283. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 20.05.2017. godine do 21.07.2017. godine. Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u trajanje ove mere. Okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka precizno navedene u izreci prvostepene presude, dok su oštećeni BB i VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br 897/20 od 25.01.2021. godine, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji i presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 33/20 od 29.09.2020. godine je preinačena u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 283. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 20.05.2017. godine do 21.07.2017. godine, dok su u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dragiša Radisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predložio je da se upućivanje okrivljenog na izdržavanje kazne zatvora odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da su pobijane presude zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, uz obrazloženje da je u istoj krivičnopravnoj stvari, nakon što je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K.br.150/17 od 27.09.2019. godine ukinuta, u ponovnom postupku doneta je presuda koja je nepovoljnija po okrivljenog u pogledu primene krivičnog zakona, odnosno pravne kvalifikacije radnji okrivljenog. S obzirom da je ovlašćeni javni tužilac protiv navedene prvostepene presude žalbu izjavio samo zbog odluke o kazni, zabranjeno je preinačenje na gore u smislu člana 453. ZKP koje se odnosi i na utvrđeno činjenično stanje, te kako je sud pogrešno izmenio prvobitno utvrđeno činjenično stanje i u činjenični opis uneo drugačiju i nepovoljniju formulaciju vinosti okrivljenog u odnosu na posledice, to je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. Naime, po braniočevim navodima, u izreci ranije ukinute prvostepene presude nije navedeno da je okrivljeni bio svestan da su njegove radnje zbog kojih je oglašen krivim zabranjene, niti je jasno navedeno da je on bio svestan svog dela niti je uneto nehatno postupanje okrivljenog u odnosu na dve smrtne posledice, pa samim tim u radnjama okrivljenog za koje je prvom prvostepenom presudom oglašen krivim nema subjektivnog obeležja krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav. 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) niti bilo kog drugog krivičnog dela. Samim unošenjem drugačije i nepovoljnije formulacije vinosti okrivljenog u odnosu na posledice krivičnog dela presudom je u ponovnom postupku utvrđeno činjenično stanje nepovoljnije po okrivljenog AA i time je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Dakle, navedena povreda postoji ukoliko je presuda izmenjena tako što je okrivljeni oglašen krivim za teže krivično delo ili na strožu krivičnu sankciju. Suprotno braniočevim navodima da je u izreku prvostepene presude u ponovnom postupku uneta nepovoljnija formulacija vinosti na koji način je i izmenjeno prvobitno utvrđeno činjenično stanje te izvršeno preinačenje na gore, analizom nižestepenih presuda dolazi se do zaključka da je presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 150/17 od 27.09.2019. godine (koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu 5Kž.1 br. 101/20 od 19.02.2020. godine) okrivljeni oglašen krivim za istu radnju krivičnog dela, kao i presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 33/20 od 29.09.2020. godine, te da presuda nije izmenjena u pogledu pravne kvalifikacije (u oba slučaja je reč o krivičnom delu teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika) kao i u pogledu odluke o kazni. Osim toga nema nepodudarnosti između izreka prvostepenih presuda u pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenju ovog krivičnog dela, a nenavođenje u opisu krivice da je okrivljeni bio svestan zabranjenosti dela ne isključuje postojanje krivice, a što je isticano u žalbi protiv prvostepene presude o čemu je Apelacioni sud u Nišu na strani 3 pasus 2 dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacini sud prihvata i na koje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Samim tim, kako nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 150/17 od 27.09.2019. godine protiv koje je Osnovni javni tužilac izjavio žalbu samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K. br. 33/20 od 29.09.2020. godine, koja se pobija ovim zahtevom za zaštitu zakonitosti, nije izmenjena ni pravna kvalifikacija, ni odluka o kazni, kao ni subjektivni odnos okrivljenog prema delu, to su po nalaženju ovog suda neosnovana braniočeva ukazivanja da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povreda člana 453. ZKP.

Nesporno je, da je u postupku po redovnom pravnom leku Apelacioni sud preinačio odluku o kazni i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u dužem trajanju, ali kako je takvu odluku drugostepeni sud doneo po prethodno podnetim žalbama ovlašćenog javnog tužioca zbog odluke o krivičnoj sankciji, to je takva odluka doneta u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim presuda povređen i krivični zakon na štetu okrivljenog u smislu člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za delo čiji činjenični opis dat u izreci ranije ukinute presude, po zakonu nije krivično delo, pa ga je za te radnje pravilnom primenom krivičnog zakona trebalo osloboditi od optužbe.

Činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude, a pre svega da se okrivljeni kao učesnik u saobraćaju na putevima, u stanju uračunljivosti, nije pridržavao saobraćajnih propisa „..već je vozilom prešao preko pune bele linije na levoj kolovoznoj traci..“ te da je tako ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je bez prethodnog kočenja i zaustavljanja udario u vozilo kojim je upravljao oštećeni GG (u kom se nalazio saputnik DD), usled čega je nastupila smrt dva lica, pri čemu je bio svestan da usled ovako nepropisne vožnje mogu nastupiti zabranjene posledice, ali je olako držao da one neće nastupiti, po oceni ovog suda, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i da su pobijanim presudama odlučne činjenice poput putanje, brzine kretanja putničkog motornog vozila kojim je upravljao pokojni DD kao i međusobni položaj vozila prilikom primarnog kontakta utvrđene na osnovu najnepovoljnih procena veštaka saobraćajne struke, koji pri tom nisu zasnovani na materijalnim tragovima pronađenim na licu mesta, već na najnepovoljnijim pretpostavkama po okrivljenog i pod pretpostavkom da se sada pok. DD pridržavao strogo svih saobraćajnih propisa iako je nesumnjivo utvrđeno da usled alkoholisanosti nije bio sposoban da upravlja motornim vozilom, niti sposoban da se orijentiše u vremenu i prostoru, na koji način branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povređena odredba člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede odredaba člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić