Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ... i KK iz ..., koje zastupa punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Vojvodinašume" Petrovaradin Šumsko gazdinstvo „Sombor" Sombor, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1365/20 od 06.07.2020. godine, na sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1365/20 od 06.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1365/20 od 06.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 991/18 od 17.12.2019. godine, ispravljenom rešenjem toga suda P 991/20 od 20.3.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da na ime naknade materijalne štete isplati svakom od tužilaca pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2018. godine do isplate, kao i da im na ime troškova postupka isplati iznos od 945.625,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Preko dosuđenih iznosa do traženih tužbeni zahtevi tužilaca su odbijeni.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1365/20 od 06.07.2020. godine, žalba tuženog je delimično odbijena i delimično usvojena, pa je prvostepena presuda sa ispravkom u ožalbenom delu (stav 1., 2., 4. 6., 8., :10., 12., 14., 16, 18. 20., 22, 24. i 26.) preinačena tako što je odbijen zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose naknade materijalne štete za period od 15.05.2018. godine do 16.12.2019. godine, a potvrđena u preostalom delu. Troškovi drugostepenog postupka tuženom nisu dosuđeni.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o naknadi pričinjene materijalne štete tužiocima, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. O ovom pravu tužilaca, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Odluke VKS na koje se tužilac poziva nisu u suprotnosti sa pobijanom odlukom, šta više jedna odluka se i ne odnosi na isti činjenično pravni osnov kao u konkretnom slučaju. Zbog svega navedenog ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate, podneta je 11.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca kreće se od 150.035,00 dinara do 893.312,50 dinara, a tužioci nisu nužni jedinstveni suparničari.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je preinačena samo u pogledu kamate, kao sporedno traženje, kada revizija ne bi bila dozvoljena prema vrsti odluke, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP, a i preinačenje nije na štetu revidenta.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić