Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao jedini izvršilac obavljao poslove „...“ u redakciji tuženog u ..., predviđenog Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 14.09.2006. godine. Tokom septembra 2015. godine tužilac je, iz ličnih razloga, izrazio želju da bude premešten u ... i da radi u ... redakciji. Programom rada za 2016. godinu predviđena je reorganizacija tuženog premeštajem deska iz ... u ... . Uredbom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2015. godinu („Službeni list Autonomne Pokrajine Vojvodine“, broj 4/2016 ... 42/2016) maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tuženog određen je na 185 zaposlenih. Novi Pravilnik tuženog o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta objavljen je na oglasnoj tabli 01.04.2016. godine i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu (član 23. stav 1). Tuženi je naknadno doneo izmene i dopune akta o sistematizaciji od 17.05.2016. godine i od 06.07.2016. godine. Pravilnik o sistematizaciji i njegove izmene i dopune bile su istaknute na oglasnoj tabli tuženog u ... . Ovi akti nisu bili istaknuti u uredništvu tuženog u ..., ali je sindikat sve zaposlene upoznao sa izmenama opšteg akta i tužilac je imao saznanje da je donet novi akt o sistematizaciji. Tužiocu je 12.07.2016. godine upućen pismeni poziv da se u roku od osam dana izjasni da li pristaje na premeštaj u ..., gde bi obavljao poslove ... u uredništvu tuženog u tom gradu, koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, a vrednovani su koeficijentom 5,0. U ovom pismenu navedeni su razlozi zbog kojih se od tužioca traži takvo izjašnjenje - promene u procesu i organizaciji rada koje će od 01.08.2016. godine dovesti do ukidanja poslova „...“ u redakciji ... . Pismeno je sačinjeno na srpskom jeziku, tužilac ga je pročitao i razumeo. Na tužiočev zahtev ovo pismeno je sačinjeno i na mađarskom jeziku, i 22.07.2016. godine mu upućeno elektronskom poštom. Tužilac se u to vreme nalazio na godišnjem odmoru pa svoju elektronsku poštu nije pročitao, ali je pismeno napisano na mađarskom jeziku video kod drugih zaposlenih i znao je njegovu sadržinu. Tužilac se o ponudi za premeštaj nije izjasnio. Direktor tuženog je 28.07.2016. godine doneo odluku o utvrđivanju tehnološkog viška, kojom je utvrđeno da je prestala potreba za radom šest zaposlenih, između ostalog i za radom tužioca. Rešenjem od 29.07.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena - ukidanja poslova „..“ u redakciji u ..., sa obrazloženjem da ne postoji mogućnost njegovog raspoređivanja u mestu rada na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnim sposobnostima i da se on nije izričito saglasio sa raspoređivanjem na ponuđeni posao ... u uredništvu tuženog u ... . Po tom rešenju radni odnos tužiocu prestaje 01.08.2016. godine, uz isplatu otpremnine. Tužilac je član i jedan od osnivača „... pokreta“. U postupku organizacionih promena troje zaposlenih, takođe osnivača navedenog pokreta, nisu proglašeni za višak zaposlenih a viškom je proglašen zaposleni koji nije bio osnivač tog pokreta. Nakon otkaza ugovora o radu tuženi u daljem roku od tri meseca nije zasnovao radni odnos na poslovima koji odgovaraju stepenu stručne spreme tužioca sa nekim drugim licem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je radni odnos tužioca zakonito prestao, u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je u uredništvu tuženog u ... ukinuto tužiočevo radno mesto i u tom mestu nije postojalo upražnjeno radno mesto na koje je mogao biti raspoređen prema vrsti i stepenu stručne spreme, a nije se izjasnio o ponudi tuženog da zbog nove organizacije rada bude premešten na druge poslove i u drugo mesto rada udaljeno više od 50 km od sadašnjeg. Po nalaženju sudova, tuženi nije povrdio pravo tužioca da se u postupku otkaza ugovora o radu koristi maternjim mađarskim jezikom jer je on (po njegovom iskazu) u potpunosti razumeo pismeno tuženog od 12.07.2016. godine sačinjeno na srpskom jeziku, pri čemu nije postojala obaveza da mu se uz to pismeno dostavi i aneks ugovora o radu zato što se ne radi o premeštaju iz člana 173. stav 1. ZOR-a, nego o pružanju mogućnosti da pristankom na premeštaj u drugo mesto rada spreči prestanak radnog odnosa zbog ukidanja radnog mesta. Tužilac nije dokazao da mu je ugovor otkazan zato što je jedan od osnivača organizacije „... pokret“.

Po ocenio Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Otkaz ugovora o radu iz ovog razloga je krajnja mera, koja može da usledi samo ako ni jedna od mera zapošljavanja nije dovela do rezultata. Mera zapošljavanja u smislu člana 155. stav 1. tačka 5. istog zakona je i premeštaj kojim se obezbeđuje da zaposleni ostane u radnom odnosu tako što će obavljati druge poslove, a ne one na kojima je postao višak. Ti poslovi moraju da budu odgovarajući stepenu njegove stručne spreme, ali mogu da budu ne samo u istom nego i u drugom geografskom mestu, pod uslovima određenim članom 171. stav 1. tačke 1. i 2. u vezi sa članom 173. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, tužiocu je otkazan ugovor o radu zato što je ukinuto njegovo radno mesto u uredništvu tuženog u ... i zato što on nije dao saglasnost za premeštaj na drugo radno mesto i u drugo mesto rada - uredništvo tuženog u ... . Međutim, pismeno tuženog od 12.07.2016. godine nema značaj ponude iz člana 171. u vezi člana 173. Zakona o radu, tim pre što nije praćeno odgovarajućim aneksom ugovora o radu, već predstavlja samo poziv na izjašnjenje sa ciljem da se stekne saznanje da li bi zaposleni prihvatio takav premeštaj. Zbog toga nisu prihvatljivi razlozi nižestepenih sudova da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan zato što on nije dao saglasnost za premeštaj u drugo mesto rada.

Pravo nacionalnih manjina na upotrebu službenog jezika i pisma u skladu sa zakonom, zagarantovano je članom 75. stav 2. Ustava Republike Srbije. Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 45/91 ... 30/10) propisano je da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik, ali da na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen tim zakonom.

Tužilac je pripadnik mađarske nacionalne manjine i živi u ..., gradu u kome žive pripadnici mađarske nacionalne manjine, pa je zato mađarski jezik u službenoj upotrebi u tom gradu. Službenom upotrebom jezika i pisma smatra se naročito u potreba jezika i pisma u ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti iz rada ili po osnovu rada, prema članu 3. stav 1. tačka 5. Zakona o službenoj u potrebi jezika i pisma, a u smislu člana 6. tog zakona svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijama koje u vršenju javnih ovlašćenja rešavaju o njegovim pravima i dužnostima upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku.

Sledstveno izloženom, tužilac je u postupku za otkaz ugovora o radu imao pravo da se služi svojim materijnjim jezikom. On je ostvarenje tog prava i tražio tako što je od tuženog zahtevao da mu se pismeno od 12.07.2016. godine dostavi na mađarskom jeziku. Tuženi je ovaj tužiočev zahtev usvojio i označeno pismeno je elektronskim putem dostavio tužiocu, na njegov mejl na poslu, ali u vreme kada se tužilac nalazio na godišnjem odmoru i zato se on sa sadržinom mejla nije upoznao. Tužilac je za sadržinu pismena na mađarskom jeziku saznao tako što je isto video kod drugog radnika.

Imajući izloženo u vidu, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u kojem će zakonitost donetog rešenja biti cenjena sa stanovišta eventualne povrede prava tužioca da se u postupku otkaza ugovora o radu koristi mađarskim jezikom, odnosno ocenom njegovog propusta da se izjasni na zahtev tuženog za premeštaj na drugo radno mesto.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić