Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 684/2019 od 04.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 983/17 od 29.06.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 983/17 od 04.10.2017. godine, u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime duga isplati iznos od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2015. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 983/17 od 29.06.2017. godine ispravljena rešenjem tog suda P 983/17 od 04.10.2017. godine je potvrđena u stavu trećem. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 983/17 od 29.06.2017. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 983/17 od 04.10.2017. godine, u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužilje preko ovog iznosa do iznosa dosuđenog navedenom presudom od 28.140,00 dinara, odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na stav prvi, treći i četvrti izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjaljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14, 87/18-u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti reviziji odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da se dozvoli posebna revizija tužilje zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja isplate nagrade advokatu – braniocu po službenoj dužnosti za obavljeni poverljivi razgovor sa osumnjičenim kao radnje koja se posebno tarifira po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao advokat bila postavljena za branioca po službenoj dužnosti od strane Ministarstva unutrašnjih poslova - PS Bečej, BB iz ..., osumnjičenom za izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ RS. Dana 22.07.2015. godine tužilja je obavila poverljivi razgovor sa osumnjičenim a zatim prisustvovala njegovom saslušanju u prostorijama MUP-a RS, PS Bečej u Bečeju. Za izvršene usluge tužilja je PS Bečej dostavila račun broj ... od 31.07.2015. godine radi isplate iznosa od 23.250,00 dinara, koji se odnosi na izvršenu radnju poverljivog razgovora sa osumnjičenim u iznosu od 15.000,00 dinara i za prisustvovanje njegovom saslušanju u iznosu od 31.500,00 dinara, prema Advokatskoj tarifi i propisanoj kazni za krivično delo koje je osumnjičenom stavljeno na teret, sa umanjenjem od 50% za odbranu po službenoj dužnosti. Policijska stanica Bečej nije izvršila isplatu u roku pa je tužilja 03.11.2015. godine podnela tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje Pl 1068/2015 od 13.11.2015. godine kojim je usvojen platni nalog i obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 23.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2015. godine do isplate, kao i troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 8.820,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izdavanja platnog naloga do isplate. Nakon sprovedenog postupka po uloženom prigovoru tužene, prvostepeni sud je ukinuo platni nalog i obavezao tuženu da tužilji isplati iznos od 7.500,00 dinara na ime naknade za obavljeni poverljivi razgovor sa osumnjičenim budući da je tužena prethodno isplatila tužilji iznos od 15.750,00 dinara, primenom člana 1. Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti („Službeni glasnik RS“, broj 104/2006), člana 15. i Tarifnog broja 1, 2 i 6 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012).

Odlučujući o žalbi tužene drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na isplatu nagrade advokatu za obavljeni poverljiv razgovor sa osumnjičenim, nalazeći da tužilja nije dokazala da su se stekli uslovi za posebno tarifiranje poverljivog razgovora sa osumnjičenim kao radnjom za koju bi joj pripadala nagrada po osnovu Tarifnog broja 6 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) jer u spisima predmeta ne postoji podatak o tome da je osumnjičeni bio u pritvoru ili da je bio lišen slobode.

Osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da se zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 71. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku propisano je da branilac ima pravo da sa uhapšenim pre njegovog prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor (član 69. stav 1. tačka 2). Prema odredbi člana 23. stav 1. i 2. Zakona o advokaturi, advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a za odbrane po službenoj dužnosti visinu nagrade za rad advokata utvrđuje nadležni organ. Odredbom člana 56. istog zakona, Advokatskoj komori Srbije dato je javno ovlašćenje da donosi Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Odredbom člana 1. Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti („Službeni glasnik RS“, broj 104/2006) propisano je da advokat koji je postavljen za branioca po službenoj dužnosti u krivičnom postupku ima pravo na novčanu nagradu u iznosu od 50% od nagrade predviđene tarifom Advokatske komore, koja se primenjuje u sedištu suda koji je odredio odbranu po službenoj dužnosti. Prema Tarifnom broju 1 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo (za kaznu preko 5 do 10 godina u visini od 1000 poena); Tarifnom broju 2 stav 1, da se pod procesnom radnjom u smislu odredbi Tarifnog broja 2, 7 i 8 ove tarife podrazumeva svaka radnja policije, tužioca ili suda o čijem preduzimanju se sačinjava poseban zapisnik a prema stavu 2 ovog Tarifnog broja, da za svaku održanu procesnu radnju kojoj je prisustvovao advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. Tarifnim brojem 6 je propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1 za svaki obavljeni razgovor sa okrivljenim koji je lišen slobode ili se nalazi u pritvoru. Krivičnim zakonikom u članu 204. stav 1. propisano je da će se za osnovni oblik krivičnog dela teške krađe učinilac kazniti kaznom zatvora od 1 do 8 godina.

Upravni odbor Advokatske komore na sednici održanoj 05.09.2009. godine doneo je autentično tumačenje Tarifnih brojeva 1, 2, 3, 4, 5, 6, 14, 15 i 17 i člana 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u delu koji se odnosi na njenu primenu u predkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova i između ostalog utvrdio da se pod pojmom razgovor sa okrivljenim u pritvoru ima smatrati poverljiv razgovor sa zadržanim licem - osumnjičenim u predkrivičnom postupku pred organima unutrašnjih poslova koji se tarifira sa 50% od Tarifnog broja 1. Shodno autentičnom tumačenju Advokatske komore kojoj je povereno vršenje javnog ovlašćenja utvrđivanja Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, braniocu za svaku preduzetu procesnu radnju u predkrivičnom postupku pred organima Ministarstva unutrašnjih poslova pripada nagrada po tarifi Advokatske komore.

Imajući u vidu citirane propise i utvrđeno činjenično stanje tužilji pripada pravo na nagradu za preduzetu procesnu radnju u predkrivičnom postupku obavljenog poverljivog razgovora sa osumnjičenim kome je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. KZ, za koje je za osnovni oblik propisana kazna zatvora od 1 do 8 godina.

Kako je članom 15. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisana vrednost jednog poena u iznosu od 30,00 dinara, tužilji za navedenu radnju koju je preduzela kao branilac po službenoj dužnosti pripada naknada u iznosu od 50% od 15.000,00 dinara, odnosno 7.500,00 dinara, kako je pravilno odlučio prvostepeni sud.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom i četvrtom izreke, odlučujući kao u stavu drugom izreke presude.

S obzirom na uspeh u postupku po reviziji tužilji pripadaju potrebni troškovi za sastav revizije od 12.000,00 dinara i na ime sudskih taksi za reviziju i odluku po reviziji po 3.800,00 dinara, ukupno 19.600,00 dinara, pa je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke presude.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić