Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 SPK9/20 od 22.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Jugoslav Tintor, zbog povrede zakona iz člana 72., 74. tačka 8) i 294. ZKP i člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači presuduVišeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije SPK Po4 59/20 od 12.11.2020. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 SPK9/20 od 22.12.2020. godine, tako što će iste ukinuti i predmet vratiti sudu na ponovnu odluku. Predložio je da bude obavešten o sednici veća ukoliko je njegovo prisustvo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nebi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. tačka 8) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu suštinski ističe da okrivljena nije imala branioca od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Povreda zakona iz člana 74. tačka 8) ZKP, na koju se poziva branilac okrivljene, postoji ako okrivljeni, od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1., člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ZKP pa do donošenja odluke suda o sporazumu, nije imao branioca.

Iz spisa predmeta - zapisnika od 12.11.2020. godine sačinjenim pred VJT u Kraljevu i službene beleške o toku i ishodu pregovaranja SKKo 60/20 od 12.11.2020. godine, proizilazi da je okrivljena AA nakon saslušanja u svojstvu osumnjičene predložila pregovaranje o eventualnom zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela pa je, pored ostalog, u smislu člana 74. tačka 8) poučena da mora imati branioca, te joj je, nakon što je izjavila da nije angažovala branioca i da ne želi to da učini, rešenjem Višeg javnog tužioca u Kraljevu KT Ko 505/20 od 12.11.2020. godine, postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Bora Nikolić, koji je prisustvovao pregovaranju.

Nadalje, iz zapisnika sa ročišta za odlučivanje po sporazumu o priznanju krivičnog dela SPK Po4 59/20 od 12.11.2020. godine, proizilazi da je nakon uručenja optužnog predloga Kto Ko 79/20 od 12.11.2020. godine okrivljenoj i njenom braniocu, a po izlaganju sadržine sporazuma od strane javnog tužioca, sudija za prethodni postupak izvršio uvid u sporazum o priznanju krivičnog dela SKKO 60/20 od 12.11.2020. godine i drugu dokumentaciju u prilogu sporazuma, nakon čega je okrivljena potvrdila da se u VJT u Kraljevu u prisustvu branioca sporazumela da priznaje da je izvršila krivično delo za koje se tereti, na način kako je to opisano u optužnom aktu i zajedno sa braniocem predložila sudu da prihvati sporazum i donese presudu.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela - predlaganje, pregovaranje, zaključenje, kao i postupak pred nadležnim sudom obavljen u prisustvu branioca, zbog čega se u konkretnom slučaju, ne može raditi o povredi iz člana 74. tačka 8) ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljene u krivičnom postupku, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljene u podnetom zahtevu.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povrede članova 72. i 294. ZKP, međutim Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva, vezano za povrede navedenih odredaba, budući da iste ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Kako uz zahtev, branilac okrivljene nije dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenu ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede člana 6. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić