Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime imovinske koristi pribavljene krivičnim delom solidarno plate 2.540.134.91 dinara u korist budžeta Republike Srbije, kao što su solidarno obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 682/20 od 28.10.2020. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Subotici u odnosu na okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Subotici K 40/18 od 04.06.2020. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Subotici, u preostalom delu, zajednička žalba branilaca okrivljenog BB i žalba branilaca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog BB - advokat Biserka Krpić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da prenači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Subotici;

- branilac okrivljenog AA - advokat Andrej Prekajski, zbog „povrede zakona“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da prenači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem, kao i da odloži izvršenje krivične sankcije saglasno članu 488. stav 3. ZKP;

- branilac okrivljenog BB - advokat Slavko Petrić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da prenači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Subotici pred potpuno izmenjenim većem, kao i da saglasno odredbama člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić i branioca okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog, Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP su neosnovani, dok su u ostalom delu zahtevi branilaca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić i okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog odbačeni.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Slavka Petrića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog BB - advokat Biserka Krpić u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažna osuđujuća presuda zasnovana isključivo na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na fotokopijama otpremnica, na kojima se ne vidi čiji je potpis, nema podataka o imenu, broju lične karte, ko je preuzeo robu, nema pečata pravnog lica, niti čitkog potpisa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u drugom stepenu postupao po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Subotici K 40/18 od 04.06.2020. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim, i o tome na strani 4, u poslednjem stavu drugostepene presude Kž1 682/20 od 28.10.2020. godine izneo detaljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz obrazloženja zahteva branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi branilac okrivljenog navodi da u izreci presude nije opisana radnja pomaganja za okrivljenog BB, kao i da nije navedeno koje odredbe Statuta Opštine Ada, pojedinačnog akta ili ugovora o radu su prekršene, a kojim aktima su propisana prava, obaveze i granice ovlašćenja okrivljenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB- advokata Biserke Krpić se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Nasuprot navodima zahteva, iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i 61. stav 5. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na konkretno opisane radnje okrivljenog izvršenja dela, da je u periodu od 22.05. do 18.06.2013. godine, pomogao okrivljenom AA, koji je kao službeno lice, prekoračio granice svog službenog ovlašćenja, tako što je okrivljeni BB prodao robu čiju je isporuku iz donacije dogovorio okrivljeni AA sa ovlašćenim licima preduzeća „VV“ DOO ..., i na taj način su pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 2.540.134,91 dinara, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču svesti i volje okrivljenog za izvršenje dela.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da u pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić, Vrhovni kasacioni sud je u i ovom delu zahtev okrivljenog odbio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA – advokat Andrej Prekrajski zahtev podnosi zbog „povrede zakona“, ali iz obazloženja istog proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Naime, branilac okrivljenog ističe da je pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je prilikom odlučivanja o kazni kao otežavajuća okolnost cenjen iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi, koji predstavlja kvalifikatornu okolnost a što je obeležje krivičnog dela i koje se saglasno odredbi člana 54. stav 3. KZ ne može ceniti kao otežavajuća okolnost.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andreja Prekrajskog, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 54. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Kod kvalifikovanog oblika produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen, kvalifikatorna okolnost je vrednost pribavljene imovinske koristi koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude prozilazi da je okrivljeni kao službeno lice, prekoračio granice svog službenog ovlašenja, svojim radnjama pribavio protivpravnu imovinsku korist sebi i okrivljenom BB, u iznosu od 2.540.134,91 dinara.

Nasuprot izloženim navodima zahteva, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 54. stav 3. KZ, jer iz obrazloženja pravnosnažne presude, u delu koji se odnosi na odluku o kazni, proizilazi da je sud okrivljenom cenio iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi u iznosu od 2.540.134,91 dinara kao otežavajuću okolnost koja prelazi meru koja je potrebna za postojanje kvalifikovanog oblika produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. KZ, a na šta je zakonom ovlašćen.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je u pravnosnažnoj presudi pravilno primenjena odredba člana 54. stav 3. KZ, te da nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Andreja Prekajskog, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu zahtev okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić je u ostalom delu odbačen.

Navodima branioca okrivljenog BB da sud nije dokazao kome i gde je roba prodata, da je trebalo tahografe porediti i pravilno iščitati, jer se u isto vreme pojavljuje podatak da je roba istovarena na drugim mestima što je trebalo dokazati izjavama svedoka, da nema dokaza kakav je postupak za donaciju, kako funkcioniše i ko ga sprovodi, pa samim tim nije dokazano kako će okrivljeni unapred pomoći u distribuciji robe i njenoj prodaji, kao što nema dokaza ni da je postojao bilo kakav dogovor sa okrivljenim AA, da se ne zna kako je utvrđen iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi, te da kako nije dokazano da je okrivljeni preduzeo bilo kakvu radnju u pomaganju nije bilo mesta da se osudi i da mu se izrekne kazna zatvora, niti da solidarno plati imovinskopravni zahtev, zapravo se osporava činjenično stanje koje je od strane suda utvrđeno u pravnosnažnim presudama.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog BB navodi i da prvostepeni sud nije sproveo sve dokazne radnje i nije raspravio sva sporna pitanja na koje je ukazao drugostepeni sud, na koji način suštinski ističe povredu člana 462. stav 3. ZKP. Dalje, navodi i da drugostepeni sud nije dao odgovore na konkretne žalbene navode na koji način ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. U obrazloženju zahteva navodi i da je povređeno pravo na odbranu jer je postupajući sudija predložio vanraspravnom veću da se ne saslušavaju ponovo 26 svedoka i veštak GG, nego da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim ranijim iskazima, na koji način ističe povredu člana 388. stav 4. ZKP. Takođe, navodi da se iz izreke presude ne vide koje su radnje okrivljenog BB, a koji navodi bi predstavljali ukazivanje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog BB – advokat Biserka Krpić u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, povredu člana 462. stav 3. ZKP i 388. stav 4. ZKP i osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama, a koje povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog BB – advokata Biserke Krpić u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog BB – advokat Biserka Krpić u podnetom zahtevu navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP-a i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP-a, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Zahtev okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu osporava postojanje objektivnih i subjektivnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažnim presudama oglašen krivim, navodeći da u pravnosnažnoj presudi nije jasno utvrđena radnja izvršenja krivičnog dela odnosno prekoračenje ovlašćenja za koje je okrivljeni oglašen krivim, te da nije nastupila posledica koja se ogleda u pribavljanju sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi, ili nastupanju štete, kao i da okrivljeni nije postupao sa namerom da izvrši krivično delo za koje je osuđen. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona branilac okrivljenog uopšte ne ukazuje u čemu se sastoji povreda, već suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Ovo imajući u vidu da branilac u podnetom zahtevu navodi da je sud pogrešno utvrdio da je okrivljeni radnju izvršenja izvršio tako što je prekoračio granice svoga službenog ovlašćenja, pri čemu nije izveo ni jedan dokaz koji bi ovu tvrdnju učinio verovatnom, već ih je odredio na osnovu iskaza DD, čiji iskaz je nelogičan, neživotan i suprotan ostalim izvedenim dokazima. Takođe, sud nije izveo ni jedan dokaz kojim bi nesumnjivo bilo utvrđeno da je okrivljeni sebi ili drugom pribavio bilo kakvu imovinsku korist, te da paušalno i na bazi pretpostavke iznosi zaključak da su sredstva dobijena prodajom građevinskog materijala, okrivljeni prisvojili i na taj način pribavili imovinsku korist, kao što nije utvrdio ni jednu činjenicu koja bi dokazala da je okrivljeni postupao sa namerom da izvrši krivično delo za koje je osuđen.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog AA - advokat Andrej Prekajski u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi i da je okrivljenom AA kazna nepravilno odmerena, jer je sud pogrešno okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio „upornost“ koju je okrivljeni iskazao prilikom izvršenja krivičnog dela kroz više preduzetih radnji, a činjenica da je neko izvršio produženo krivično delo ne može se tretirati kao otežavajuća okolnost ukoliko je izvršeno krivično delo već okarakterisano kao takvo, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Slavka Petrića je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova. Ovo imajući u vidu da branilac nepostojanje umišljaja kao subjektivnog elementa bića krivičnog dela kod okrivljenog, obrazlaže navodima da okrivljeni ništa nije znao o karakteru, sadržini i obimu ovlašćenja okrivljenog AA, niti o poslovima koje je obavljao u opštini ..., iz kog razloga okrivljeni BB nije mogao znati da li okrivljeni AA iskorišćava ili prekoračuje svoje službeno ovlašćenje ili ne, kao i da nije mogao znati u koju svrhu je roba imala biti korišćena, niti je znao koje je poreklo te robe, da li potiče od donacija ili ne.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog BB – advokata Slavka Petrića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog BB adv. Slavko Petrić ukazuje da presuda nema razloge vezano za postojanje svesti i umišljaja kod okrivljenog da službenom licu kome je faktički povereno vršenje određenog posla pomaže u izvršenju krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je i u ovom delu zahtev branioca ovog okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić, kao ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zahtev okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog BB - advokata Biserke Krpić i zahtev okrivljenog AA - advokata Andreja Prekajskog odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Slavka Petrića odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić