Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 242/20 od 23.11.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Somboru K broj 653/19 od 02.09.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Marković, zbog povrede člana 16, 402. i 404. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog od optužbe za krivično delo ugrožavanje saobraćaja iz člana 289. KZ i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi, da je sudski veštak izašao na lice mesta radi čulnog opažanja činjenica od značaja za presuđenje, a da veštak ne može samoinicijativno ili po nemuštom nalogu sudije pojedinca da izađe na lice mesta i da sam, bez prisustva stranaka u postupku, merenjem dođe do podataka od značaja za presuđenje. U zahtevu se navodi da navedena dokazna radnja predstavlja rekonstrukciju, pa je prvostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 404. jer je izvršen uviđaj van glavnog pretresa, okrivljeni i branilac nisu bili obavešteni o mestu i vremenu preduzimanja te radnje, niti je izlasku na lice mesta prisustvovao sudija pojedinac, čime je povređena odredba člana 402. ZKP, pa je na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se na tako izvedenom dokazu ne može zasnivati presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudski veštak, diplomirani inženjer saobraćaja dr Ištvan Bodolo u ovom krivičnom postupku obavio veštačenje saobraćajne nezgode i izračunavanja promene brzine i dostavio pisani nalaz i mišljenje dana 28.08.2018. godine, a da je ovaj veštak saslušan na glavnom pretresu dana 18.09.2019. godine pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K 529/18, pri čemu je ostao pri svom nalazu i mišljenju.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u ponovnom postupku, na glavnom pretresu od 19.02.2020. godine, koji je održan pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K 653/19, saslušan sudski veštak diplomirani inženjer saobraćaja dr Ištvan Bodolo, pa je konstatovano da je ostao pri svom nalazu i mišljenju od 18.09.2019. godine, a da je prethodno veštaku dostavljena drugostepena presuda kojom je ukinuta prvostepena presuda, kao i da je veštak izašao na lice mesta. Veštak se na tom glavnom pretresu izjasnio u pogledu putanje kretanja putničkog vozila okrivljenog, navodeći da se okrivljeni pre ulaska na kolovoz nalazio na zemljanoj bankini, koja je u ravni sa ivičnjakom, da se spustio na niveletu kolovoza, koji je u odnosu na gornju ivicu ivičnjaka denivelisana za 10 cm, a da je standard 10 ili 12 cm, i da zbog upotrebe i uleganja, postoje izvesne neravnine, zbog čega se ta denivelacija negde menja, kao i da je to izmerio na licu mesta, a da ta denivelacija ne utiče na njegov do tada dati nalaz i mišljenje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudski veštak Ištvan Bodolo je dao svoj nalaz i mišljenje i saslušan na glavnom pretresu, a u ponovnom postupku pošto mu je drugostepena presuda dostavljena, veštak je izašao na lice mesta, radi tačnog utvrđivanja denivelacije ivičnjaka što se ne može smatrati ni uviđajem ni rekonstrukcijom. Izlazak na lice mesta od strane veštaka, nakon obavljenog veštačenja i nakon ukidanja prvostepene presude od strane drugostepenog suda, predstavlja naknadni neposredni uvid, radi preciziranja činjenica koje su već bile predmet veštačenja, pa samim tim predstavljaju deo tog veštačenja i ne može se smatrati uviđajem niti rekonstrukcijom, zbog čega u konkretnom slučaju nisu povređene odredbe članova 402. i 404. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, veštačenje veštaka Ištvana Bodolo koje obuhvata i naknadni izlazak na lice mesta, predstavlja dokaz na kome se presuda može zasnivati, pa pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu uzroka nastajanja saobraćajne nezgode, odbijanja predloga za dopunsko veštačenje od strane odbrane, kao i ocene dokaza u ovom krivičnom postupku, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić