.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1795/2019
15.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Jasminke Stanojević i Vesne Popović članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija - Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi povraćaja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6725/2018 od 10.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6725/2018 od 10.01.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 6725/2018 od 10.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 439/2016 od 15.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi njihovo pravo svojine na realnom delu kat. parcele broj .., voćnjak 3. klase, površine 1.27,20 ha, KO ... od po 5703/12420, u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, na osnovu trampe sa pravnim prethodnikom tužene, i da se obaveže tužena da predmetnu parcelu preda u državinu tužiocima. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno isplate iznos od 6.000,00 dinara, na ime naknade troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 6725/2018 od 10.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je tužbenom zahtevu kojim je traženo utvrđenje prava svojine na predmetnoj parceli. O osnovanosti tužbenog zahteva sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da tužioci u reviziji ne ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, iz čega proizlazi da u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.09.2016. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora je 10.000,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 15.08.2018. godine, a drugostepena presuda je doneta 10.01.2019. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
