Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1436/2021
07.04.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Karanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državni pravobranilac Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7250/20 od 15.12.2020. godine, u sednici održanoj 07.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7250/20 od 15.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 917/19 od 26.08.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 09.10.2020. godine, utvrđeno je da je tužilac zaveštajni naslednik po sudskom zaveštanju pok. BB proglašenog 02.11.2018. godine pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu, isključivi vlasnik nepokretnosti bliže opisanih u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7250/20 od 15.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Prema članu 33. Zakona o parničnom postupku, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos (stav 1). U drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi (stav 2). Ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način da proveri tačnost označene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora (stav 3). Po članu 403. stav 3. istog zakona, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.