Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci BB, VV i GG blagovremeno su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stavu 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Nižestepenim presudama pravnosnažno je odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete. O pravu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav zbog toga što pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stava 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 07.10.2013. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 07.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioca BB iznosi 1.130.000,00 dinara, za tužioca VV 110.000,00 dinara i za tužioca GG 140.000,00 dinara, a svi navedeni iznosi na dan podnošenja tužbe predstavljaju protivvrednost iznosa koja je niža od 40.000,00 evra.

U ovom imovinskopravnom sporu tužbeni zahtevi se odnose na novčano potraživanje, pri čemu tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, te se vrednost pojedinačnih tužbenih zahteva, na osnovu analogne primene člana 30. stava 2. ZPP, ne sabira. Kako vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom, posmatrajući pojedinačno za svakog tužioca, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu izloženog, u smislu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić