.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 598/2021
29.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ... br. .., koga zastupa Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane RS- Vojna pošta 5006 Bujanovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo-Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 200/20 od 27.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 29.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 200/20 od 27.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 200/20 od 27.10.2020.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 95/18 od 29.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa poklona za Novu godinu za 2017. i 2018. godinu, isplati ukupan iznos od 16.479,00 dinara u opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime solidarne pomoći zbog rođenja deteta isplati iznos od 44.166,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.01.2016. godine pa do dana konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog uvećane zarade za noćni rad isplati iznos od 2.586,38 dinara u opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, kaji su bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada u periodu od 01.02.2015. do 31.01.2018. godine, isplati ukupan iznos od 36.260,00 dinara u opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.02.2015. do 31.01.2018.godine, isplati ukupan iznos od 114.456,63 dinara u opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom koji su bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova parničnog postupka i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 200/2020 od 27.10.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, te su žalbe tužene i tužioca u ovom delu odbijene, kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu sedmom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, potrebe novog tumačenja prava i zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse u postupcima protiv tuženog radi isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. U reviziji se poziva na odredbe čl. 403 stav 1. tačka 2. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilac izjavio reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih na isplatu razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa poklona za Novu godinu 2017. i 2018. godinu, po osnovu člana 46. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15 i 50/15 – Aneks 20/2018, 34/2018) (odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3741/2019 i Rev2 3707/2019). Nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu solidarne pomoći za slučaj rođenja deteta doneli u skladu sa odredbom člana 44. Pravilnika o naknadi troškova i drugih primanja u Vojsci Srbije („Službeni vojni list“ br. 18/13). Odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu štete zbog uvećane zarade za noćni rad, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu pripada pravo na ovo potraživanje u visini koju je utvrdio veštak ekonomsko-finansijske struke. Kako je u konkretnom slučaju odredbom člana 29. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovorom za državne organe, koji se primenjivao u spornom periodu od 01.02.2015. godine do 31.01.2018. godine, predviđeno da su u koeficijentu, sadržane i naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu ne pripada pravo na ovo potraživanje. Stoga su bez značaja navodi iz revizije koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa u odnosu na postavljene tužbene zahteve, koji su od strane nižestepenih sudova ocenjeni u skladu sa postojećom sudskom praksom i primenom materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 06.03.2018. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
