Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Liksarević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milorad Bojčević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2517/2020 od 20.10.2020. godine, u sednici održanoj dana 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2517/2020 od 20.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2517/2020 od 20.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Majdanpeku P 315/19 od 12.08.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženih, da se utvrdi da je suvlasnički udeo od ½ dvosobnog stana u ..., u ulici ..., veličine 63m2, na kp.br. .. upisan u LN broj .. KO ..., nad kojim je rešenjem Osnovnog suda u Negotinu I 25/15 određeno izvršenje prodajom za iznos od 1.6000.000,00 dinara svojina tužioca, sa navedenim udelom, te da se istom ima isplatiti deo cene od ½ koji je srazmeran njegovom udelu u iznosu od 800.000,00 dinara, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka solidarno plati iznos od 162.962,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2517/2020 od 20.10.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem tužioca na pasivnu legitimaciju tuženih u ovom slučaju, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu zaključenog ugovora o zajmu između tuženih, kao zajmodavaca i sada pok. supruge tužioca, kao zajmoprimca, i sprovedenog postupka izvršenja radi namirenja potraživanja iz ugovora o zajmu, što nije razlog za odlučivanje o reviziji zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine i isplate podneta je 14.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 800.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić