Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Gvozden, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž 705/17 od 24.08.2018 godine, na sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž 705/17 od 24.08.2018 godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 267/15 od 02.06.2016. godine, usvojen je predlog predlagača, pa je utvrđeno da je predlagač zakupac stana br. ... na ... spratu u ulici ... br. ... u ..., površine 69 m2, što je protivnik predlagača dužan priznati i trpeti. Određeno je da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana dok se isti ne zaključi. Obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž 705/17 od 24.08.2018 godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 420. stav 6. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na predmetnom stanu br. ... u ul. ... br. ... ustanovljeno je pravo zakupa u korist BB, kao zakupca, na osnovu ugovora o zakupu stana od 12.03.2003. godine, zaključenog sa zakupodavcem Komisijom za stambena pitanja Savezne vlade SRJ, u kojem je kao član porodičnog domaćinstva bila upisana ćerka AA – ovde predlagač. Majka predlagača BB, preminula je 06.11.2008. godine i u stanu je nastavila da živi predlagač kao pravni sledbenik svoje majke, nosioca prava zakupa, neprekidno, zajedno sa suprugom VV i sinovima GG i DD. Svi imaju prijavljeno prebivalište na adresi stana ... ..., i to predlagač kao jedino prebivalište počev od 1969. godine. Predlagač i protivnik predlagača nisu zaključili ugovor o zakupu stana, iako se predlagač obraćala protivniku predlagača zahtevom od 25.11.2008.godine, a predlagač nema na drugi način rešeno stambeno pitanje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predlagač zakupac na predmetnom stanu, te su doneli rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu, ceneći pravilno i činjenicu na koju se ponovo neosnovano ukazuje u reviziji, da je nakon donošenja rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu R 679/94 od 02.03.1998. godine, kojim je utvrđeno da fizička deoba predmetne nepokretnosti od 147m2 (predmetnom stanu od 69m2 pripojen poslovni prostor) nije moguća, zaključen ugovor o zakupu predmetnog stana u površini od 69 m2, na ime majke predlagača kao njenog pravnog prethodnika. Kako predlagač, kao član porodičnog domaćinstva pokojnog zakupca stana predlaže ustanovljavanje prava zakupa na stanu iste površine, a nesporno je utvrđeno da je ćerka pok.zakupca i da neprekidno živi u predmetnom stanu, a nema na drugi način rešenu stambenu potrebu, usvojen je predlog shodno članovima 7, 34. stav 1. i 40. Zakona o stanovanju i odlučeno kao u stavu jedan i dva izreke ožalbenog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o stanovanju u članu 34. stav 1. propisuje da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu, stavom 4. propisano je da u slučaju iz stava 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana, a stavom 5. propisano je da je zakupodavac dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, utvrđeno je da je predlagač bila član porodičnog domaćinstva svoje majke i da je posle smrti majke nastavila da živi u stanu sa svojom porodicom, mužem i sinovima. Kao član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi stan posle smrti nosioca stanarskog prava, predlagač ima pravo zakupa na neodređeno vreme na ovom stanu (čija površina je izričito navedena u izreci rešenja), tako da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi propisani članom 34. Zakona o stanovanju za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana navedene površine. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Neosnovani su i revizijski navodi da je predlagač zahtev za zakup podnela nakon isteka roka od 60 dana iz člana 9. stav 5. Zakona o stanovanju, kada iz činjeničnog utvrđenja nesporno proizlazi da je majka predlagača, kao nosilac stanarskog prava, odnosno prava zakupa, preminula 06.11.2008. godine, a predlagač zahtev za određivanje novog nosioca prava zakupa protivniku predlagača podnela 25.11.2008.godine, dakle u okviru propisanog roka, zbog čega predlagač osnovano podnosi predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić