Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz Beograda, čiji je punomoćnik Ljubiša Velišić, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Zvezdara“ iz Beograda, radi poništaja odluke i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2920/18 od 18.04.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2920/18 od 18.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2791/17 od 26.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonita odluka Upravnog odbora tužene Predškolske ustanove „Zvezdara“ iz Beograda br. .../... od 13.05.2016. godine, kao nedozvoljena. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog manje plaćene zarade za period od 01.10.2015. godine do 31.12.2017. godine, plati ukupno 189.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom do isplate, a što predstavlja razliku novčanog iznosa zarade između pripadajućeg koeficijenta 17,32 i isplaćene zarade po koeficijentu 14,88 i to u pojedinačnim iznosima bliže određenim u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor litispendencije kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2920/18 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilje i ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2791/17 od 26.04.2018. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog broj ... od 25.02.2016. godine i odluka Upravnog odbora tuženog broj .../... od 13.05.2016. godine, u delu kojim je odbijen prigovor tužilje. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog manje plaćene zarade za period od 01.10.2015. godine do 31.12.2017. godine plati ukupno 189.000,00 sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos počev od 20. u narednom mesecu za prethodni mesec do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, nije reč o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP kada je revizija uvek dozvoljena, iako tužilja u ovom postupku traži zaštitu prava iz radnog odnosa. Tužbeni zahtev usmeren je na ocenu zakonitosti rešenja direktora tužene i odluke Upravnog odbora tužene, kojima je odlučeno o zakonitosti rešenja o koeficijentu za isplatu zarade tužilje, kao i zahtevu tužilje za naknadu štete zbog manje plaćene zarade, što nisu zahtevi iz člana 441. ZPP, kada bi revizija uvek bila dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi tužilje, ukinuo prvostepenu presudu, te je odlučio o zahtevu stranke. Međutim, revizija nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP, jer se ova odredba može primeniti samo u slučaju kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada je reč o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne u sporovima u kojima je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba u ovoj parnici podneta je 16.06.2016. godine, sa zahtevom za poništaj odluka tužene o zakonitosti rešenja kojima je određen koeficijent za isplatu zarade tužilji i sa zahtevom za naknadu štete od 189.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je pobijani deo pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP za izjavljivanje revizije, u tom slučaju revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednikveća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić