Zahtev je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud time što je doneo presudu kojom je okrivljenog oslobodio odgovornosti da je izvršio predmetni prekršaj protivno odredbi člana 250. tačka 1. ZOP-a, pogrešno nalazeći da delo za koje se okrivljeni goni po propisu nije prekršaj, učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima kao i povredio materijalno prekršajno pravo u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.

Naime, iz spisa predmeta i to – zapisnika policijskih inspektora Policijske uprave Prijepolje od 02.04.2014. godine o izvršenom nadzoru nad ispunjenošću uslova za učešće u saobraćaju na putu vozila okrivljenog preduzetnika, koji zapisnik je okrivljeni preduzetnik potpisao bez primedbe, te zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i priloženih dokaza, proizlazi da se okrivljenom AA stavlja na teret da je:

„uvidom u putne naloge i tahografske listiće utvrđeno da se ne poštuju odredbe člana 244. stav 1. ZOBS-a na putevima, da vozač koji upravlja teretnim vozilom najveće dozvoljene mase veće od 3.500 kg, skupom vozila najveće dozvoljene mase veće od 3.500 kg i autobusom mora da iskoristi dnevni odmor – puni dnevni odmor koji traje najmanje 11 sati ili skraćeni dnevni odmor koji traje najmanje 9 sati, a manje od 11 sati u roku od 24 sata nakon završetka nedeljnog odmora i uvidom u tahografske listiće od 25-26.07.2013. godine, i 26- 27.07.2013. godine, po putnom nalogu broj 470521 od 11.07.2013. godine, vozač BB nakon završenog prethodnog dnevnog odmora u 6,00 časova 26.07.2013. godine, upravljao je skupom vozila registarskih oznaka ... i ... od 6,00 časova do 26.07.2013. godine do 00,05 časova 27.07.2013. godine pri čemu nije iskoristio dnevni odmor u roku od 24 sata nakon završetka prethodnog dnevnog odmora“ te da je na taj način učinio prekršaj iz člana 328. stav 2. tačka 28. u vezi člana 244. ZOBS-a na putevima.

Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je okrivljenog oslobodio odgovornosti za citirani prekršaj pogrešnom primenom člana 250. tačka 1. ZOBS-a, nalazeći da delo za koje se okrivljeni tereti po propisu nije prekršaj sa obrazloženjem da je na osnovu člana 78. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Sl. glasnik RS“, broj 96/15), koji je stupio na snagu 04.12.2015. godine, prestala da važi odredba člana 244. ZOBS-a na putevima i da je u tom slučaju u smislu člana 6. stav 2. ZOP-a, za okrivljenog blaži propis iz člana 78. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, jer delo koje mu se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka stavlja na teret taj zakon ne predviđa kao prekršaj. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovakav stav prvostepenog suda pogrešan što se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. Ovo stoga, jer su konkretne radnje okrivljenog opisane u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka koje su činile biće prekršaja iz člana 244. ZOBS-a, na putevima kažnjive po članu 328. stav 2. tačka 28. istog zakona, sada sadržane i čine biće prekršaja po članu 55. stav 1. tačka 7. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima koji Zakon je stupio na snagu 04.12.2015. godine, na koji način je nastavljen kontinuitet prekršajnokaznenih odredbi.

Naime, članom 328. stav 2. tačka 28. ZOBS-a propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 do 200.000,00 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji postupi suprotno, između ostalog i odredbi člana 244. st.1. i 4. ZOBS-a na putevima. Članom 244. stavom 1. i 4. ZOBS-a na putevima, propisano je da vozač mora da iskoristi dnevni odmor u roku od 24 sata nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora (stav 1), i da vozač mora da započne sa korišćenjem nedeljnog odmora najkasnije nakon šest dvadesetčetvorosatnih perioda od završetka prethodnog nedeljnog odmora (stav 4).

Članom 45. stav 1. tačka 7. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, koji nastavlja kontinuitet propisivanja prekršajne odgovornosti u ovoj oblasti, propisano je, da će se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 80.000,00 dinara kazniti za prekršaj pravno lice ako član posade vozila ne iskoristi puni dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora a deo odmora koji ulazi u navedeni rok od 24 časa je kraći od 8 časova i 30 minuta, suprotno članu 8. stav 2. tog zakona, dok je članom 55. stav 3. istog zakona propisano da će se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 50.000,00 dinara kazniti za prekršaj iz stava 1. tog člana preduzetnik. Članom 8. stav 2. Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu je predviđeno da član posade vozila mora da iskoristi novi dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljenog odmora.

Kako u konkretnom slučaju Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima nastavlja kontinuitet propisivanja prekršajne odgovornosti i za radnje koje su okrivljenom kao preduzetniku zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka stavljene na teret, to po oceni ovog suda nije bilo mesta zaključku prvostepenog suda da Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima delo koje se okrivljenom stavlja na teret ne predviđa kao prekršaj.

Po oceni ovoga suda upravo je Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima u smislu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima povoljniji za okrivljenog, s obzirom da propisuje novčanu kaznu u fiksnom iznosu od 50.000,00 dinara za prekršaj iz člana 55. stav 1. tačka 7. u vezi stava 3. zbog čega je isti trebalo primeniti, jer je članom 328. stav 2. tačka 28. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za istovetan prekršaj predviđeno novčano kažnjavanje u iznosu od 50.000,00 do 200.000,00 dinara.

Stoga je po nalaženju ovoga suda na opisan način prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima i istovremeno povredio materijalno prekršajno pravo u smislu člana 265. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, u korist okrivljenog.

Nalazeći stoga da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva utvrdio da je navedenom pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Prijepolju, Odeljenja u Novoj Varoši, povređen zakon u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev podnet.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 288. stav 1. ZOP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić