Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Ul. kralja ... broj ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ribarić, advokat u ... protiv tuženog FULL PROTECT doo Beograd, Ul. Nemanjina br. 4, radi isplate, odlučujući o sukobu nadležnosti između Osnovnog suda u Kragujevcu i Privrednog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj 08. aprila 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu stvarno i mesno je nadležan Osnovni sud u Kragujevcu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je dana 12.04.2016. godine Osnovnom sudu u Kragujevcu podneo tužbu radi isplate duga po osnovu neisplaćenih uvećanja zarada za smenski rad u iznosu od 26% od osnovne zarade za period od februara 2013. godine do 21. jula 2014. godine, neisplaćeno uvećanje za prekovremeni rad u iznosu od 26% od osnovne zarade za period od februara 2013. godine do 23. juna 2015. godine, kao i razliku između isplaćenog uvećanja zarade za rad u neradne dane u iznosu od 18% i neisplaćenog uvećanja zarade za rad u neradne dane u iznosu od 92% pojedinačno po mesecima i naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor za 2015. godinu, u ukupnom iznosu od 161.552,00 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P1 361/2018 od 07.03.2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž1 99/19 od 07.11.2019. godine, sud se oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, pa je uz dopis P 6705/20 od 31.03.2021. godine predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba nadležnosti.

Rešavajući negativni sukob stvarne nadležnosti, na osnovu ovlašćenja iz člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/2008 ... 87/2018 i 88/2018-odluka US) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11…i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kragujevcu.

Prema stanju u spisima, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R 31/16 od 25.11.2016. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom FULL PROTECT doo Beograd, potvrđeno je usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije od 14.03.2016. godine i obustavljen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, ovde tuženim. Ovim planom obuhvaćena su potraživanja zarada zaposlenih do 29.02.2016. godine. Tužilac je podneo tužbu protiv tuženog radi isplate duga iz radnog odnosa za period od 2013. do 2015. godine.

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud, a prema stavu 3 isgog člana osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Prema odredbi člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva, dok je stavom 1 tačka 4. istog člana određeno da privredni sud u prvom stepenu sudi između ostalog, u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.

Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 ... 83/14), propisuje uslove i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Prema članu 1, stečaj u smislu ovog zakona se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije. Prema odredbi člana 160. stav 3. Zakona o stečaju, ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na ročištu usvoji, stečajni sudija donosi rešenje kojim se istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustavlja stečajni postupak. Prema odredbi člana 73. stav 4., pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ne nastupaju u slučaju istovremenog otvaranja i obustave stečajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Prema iznetom, nema zakonskih pretpostavki za zasnivanje nadležnosti privrednog suda, jer nema posledica otvaranja stečajnog postupka, pa ni postupka povodom stečaja.

Sledi da je za suđenje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Kragujevcu u smislu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća–sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić