Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Koprivica, advokat iz ..., protiv tužene „Politika novine i magazini“ Društvo za izdavanje novina i magazina DOO Beograd, čiji je punomoćnik Mara Janjić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1463/20 od 04.09.2020. godine, u sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1463/20 od 04.09.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1463/20 od 04.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2476/18 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime razlike izgubljene neto zarade za period od 03.10.2006. do 28.02.2019. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih Filijala Beograd, u ime i za račun tužilje, uplati pripadajuće doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih na iznos razlike zarade dosuđen stavom prvim izreke presude, obračunatim prema propisima koji važe na dan isplate istih. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da sud obaveže tuženu da upiše radni staž u radnu knjižicu tužilje, za period od 03.10.2006. do 01.12.2010. godine i od 01.06.2011. godine do 28.02.2019. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 282.494,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.10.2019. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1463/20 od 04.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i delu stava četvrtog izreke, u kome je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 282.494,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava četvrtog izreke prvostepene presude i to tako da je odbijen zahtev tužilje za naknadu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od 02.10.2019. godine do izvršnosti presude, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Naime, pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 26.07.2018. godine, a označena vrednost predmeta spora je 4.401.637,69 dinara, što je dinarska protivvrednost od 37.296,51 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 118,0174 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić