Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Radovanović Knežević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Cerovac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 860/12 od 28.11.2012. godine, u sednici održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 860/12 od 28.11.2012. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 860/12 od 28.11.2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P 499/12 od 27.08.2012. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade štete plati tužiocu iznos od 37.166,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 27.08.2012. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je za iznos od 02,00 dinara, preko dosuđenog, tužbeni zahtev odbijen. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova spora plati iznos od 38.448,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od dana presuđenja, do isplate.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 860/12 od 28.11.2012. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je prostepena presuda u delu odluke kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete plati iznos od 35.246,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 27.08.2012. godine, kao dana presuđenja do isplate, i u stavu drugom izreke u delu odluke o troškovima, a žalba tuženog izjavljena protiv ovog dela presude, odbijena kao neosnovana. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete za seno 2009. godine plati iznos od 1.920,00 dinara po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 27.08.2012. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu za sastav odgovora na žalbu i takse, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), a radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i potrebe novog tumačenja prava.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne štete u iznosu bliže označenom u izreci. Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.05.2012. godine radi naknade štete, a vrednost predmeta spora pobijanog dela od 35.246,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.

S obzirom na to da se radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe čl. 468. i 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić