Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog „Metalac posuđe“ DOO, Gornji Milanovac, čiji je punomoćnik Dragan Vučetić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 312/20 od 12.01.2021. godine, u sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 312/20 od 12.01.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 92/17 od 17.10.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 92/17 od 17.10.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .../... od 03.03.2014. godine o otkazu ugovora o radu i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 202.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 312/20 od 12.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... – ..za ... ... i ... do donošenja rešenja tuženog od 03.03.2014. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu primenom  člana 74. stav 1. tačka 3, 21. i 26. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, zbog učinjene povrede radne obaveze. Stavljeno mu je na teret da je povredio radnu obavezu na taj način što je 24.12. i 27.12.2013. godine neposrdno pre popisa magacina u svojstvu ... – ... neovlašćeno u informacionom sistemu kreirao trebovanje i na osnovu takvog fiktivnog trebovanja u informacionom sistemu izvršio transakciju izdavanja ukupno 246,72 kg bakra bez neophodnog dokumenta trebovanja alatnice i bez stvarnog fizičkog izdavanja iz magacina, sve u cilju prikrivanja pred godišnji popis fizički nedostajućih količina bakra u magacinu čiji je rukovalac i računopolagač. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se od pisano izjasnio, navodeći da jeste izvršio transakciju izdavanja materijala iz magacina, ali ne u cilju prikrivanja nedostajućih količina bakra u magacinu, već kako bi stanje u trebovanjima usaglasio sa faktičkim stanjem. Osim tužioca, ključeve spornog magacina imali su i šef ... , BB, poslovođa VV i radnik GG, a radnici alatnice u odsustvu tužioca imali su pristup magacinu i uzimali su materijal koji im je bio potreban za proizvodnju. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke i njegovog usmenog izjašnjenja utvrđeno je da je tuženi u Uputstvu za trebovanje pomoćnog matrijala jasno propisao postupak za izuzimanje pomoćnog materijala iz magacina po kojem matrijalni dispečer – administrativni radnik tuženog formira ručni skladišni TP nalog (odgovarajući nalog za prenos bakra kao pomoćnog matrijala) sa kojim nalogom radnik preuzima robu i da se u konkretnom slučaju, u ... u kojem je tužilac radio i gde se nalazio bakar, navedeno uputstvo nije primenjivalo budući da su radnici alatnice samoinicijativno, bez formiranog skladištenog naloga i propisane procedure preuzimali materijal za potrebe proizvodnje, da na osnovu Pravilnika o načinu i postupku rada u magacinu, nije dozvoljeno da radnici alatnice sami ulaze u magacin, seku materijal i isti uzimaju bez znanja i prisustva magacionera i bez vođenja bilo kakve evidencije šta su i u kojoj količini uzeli, kao i da alatnica, s vremena na vreme, pravi fiktivna trebovanja i da se iz magacina roba razdužuje po fiktivnim nalozima kako bi se „ispeglalo“ stanje koje nastaje jer radnici alatnice sami uzimaju materijal bez znanja ... i bez vođenja evidencije.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne obaveze (koja mu se stavlja na teret) postupajući protivno usmenim nalozima zakonskog zastupnika tuženog, prilikom izdavanja bakra TP nalogom kada je isti prebacio na alatnicu 24.12. i 27.12.2013. godine, te da imajući u vidu ustaljenu praksu pokrivanja manjka sirovina bakra u magacinu koja je suprotna opštim aktima tuženog, zbog čega se sa sigurnošću nije mogla utvrditi tačna količina bakra kojom se tužilac zadužio prilikom primopredaje magacina u 2011. godini i uz utvrđenu činjenicu da u ostala dva magacina, čije je ključeve imao samo tužilac, nije bilo nepravilnosti u radu i nedostataka materijala, tuženi nije dokazao opravdanost upotrebljenog otkaznog razloga, zbog čega su usvojili tužbeni zahtev i tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, tužiocu je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS, br. 24/05, ... i 32/13), kojom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2) i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3). Na isti način su povrede radne obaveze i radne discipline regulisane i odredbom člana 73. stav 1. tačka 2. i 3. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Odredbom člana 74. stav 1. tačka 3, 21. i 26. Kolektivnog ugovora predviđeno je da će se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu smatrati i svaka povreda radne obaveze učinjena od strane zaposlenog utvrđena ovim ugovorom ili ugovorom o radu i nepoštovanje pravila ponašanja sadržanih u opštim aktima poslodavca, a naročito: neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova, nezakonito raspolaganje imovinom i druge nezakonite radnje, kao i falsifikovanje novčanih i drugih sredstava, dokumenata i isprava.

Saglasno navedenom, prilikom ocene zakonitosti odluke o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa zaposlenom, sud je dužan da utvrdi da li je nastupio osnov za prestanak radnog odnosa, odnosno da utvrdi da li je zaposleni učinio i da li je odgovoran za radnju koja mu je kao povreda radne obaveze i/ili radne discipline osporenim rešenjem stavljena na teret, a koja je Zakonom o radu, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu predviđena kao osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je rešenje tuženog poništeno, obrazlažući odluku ustaljenom praksom pokrivanja manjka sirovina bakra u magacinu koja je suprotna opštim aktima tuženog, dok zapravo rešenjem o otkazu ugovora o radu tuženi tužiocu nije stavio na teret bilo kakav manjak, odnosno nedostatak materijala, već da je neovlašćeno u informacionom sistemu kreirao trebovanje i na osnovu takvog fiktivnog trebovanja u informacionom sistemu izvršio transakciju izdavanja ukupno 246,72 kg bakra bez neophodnog dokumenta trebovanja alatnice i bez stvarnog fizičkog izdavanja iz magacina.

Naime, za zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu, nije dovoljno samo utvrditi da je zaposleni učinio radnju koja predstavlja povredu radne obaveze ili radne discipline, već je neophodno utvrditi i njegovu individualnu odgovornost, što podrazumeva utvrđenje da je svojom krivicom učinio povredu koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, odnosno da ne postoje okolnosti koje njegovu odgovornost (krivicu) isključuju. U konkretnom slučaju tužilac je u izjašnjenju na upozorenje poslodavca i u toku postupka isticao (što sudovi i navode u svojim odlukama) da jeste izvršio transakciju izdavanja materijala iz magacina, ali ne u cilju prikrivanja nedostajućih količina bakra u magacinu, već kako bi stanje u trebovanjima usaglasio sa faktičkim stanjem. Tužilac je naveo da su na kraju 2013. godine bile drastično veće količine i veći broj različitih materijala koje je trebalo „peglati“ TP nalogom, za šta je šef alatnice prihvatio sve pozicije sa tog naloga, osim za devet pozicija bakra, s obzirom da su u pitanju velike količine za koje se ne zna gde su utrošene, pa nije mogao da prihvati kao trošak proizvodnje, a nakon čega je održan sastanak sa direktorom, ali da mu na tom sastanku direktor ništa nije zabranio da radi, niti da prebacuje materijal TRR nalogom. Zakonski zastupnik tuženog i svedoci DD i BB su naveli da je tužilac u novembru mesecu napravio TRR nalog kojim je preneo nepostojeći bakar na zalihu alatnice, zbog čega je alatnica reagovala i trebovanje je vraćeno nazad, nakon čega je zakonski zastupnik tuženog sazvao sastanak i dao nalog tužiocu da navedene količine bakra (za koje se nije znalo gde su utrošene) ne pokriva trebovanjem, ali da tužilac nije postupio po nalogu, već je 24.12. i 27.12.2013. godine napravio TP nalog (kojim se prebacuje potrošni materijal) na koji je istrebovao nepostojeću količinu bakra na trošak alatnice (a što je primećeno u računovodstvu). Kako sudovi nisu cenili osnovanost navoda tužioca u kontekstu iskaza zakonskog zastupnika tuženog i svedoka DD i BB (navodeći da njihovim iskazima nisu poklonili veru, uz obrazloženje da je TP nalog odgovarajući nalog za prenos bakra, a da je način rada u magacinu sirovina bio u suprotnosti sa Pravilnikom u delu izdavanja robe i formiranja dokumentacije za izdavanje robe), kao i nalaza i mišljenja veštaka u pogledu ovlašćenih lica za kreiranje naloga, te ovlašćenja tužioca u okviru opisa posla koje je obavljao, na koji način su propustili da daju ocenu da li postoji odgovornost tužioca za radnju koja mu je stavljena na teret (da je neovlašćeno u informacionom sistemu kreirao trebovanja i na osnovu takvog fiktivnog trebovanja u informacionom sistemu izvršio transakciju izdavanja ukupno 246,72 kg bakra bez neophodnog dokumenta trebovanja alatnice i bez stvarnog fizičkog izdavanja iz magacina), odnosno za povredu člana 74. stav 1. tačka 3, 21. i 26. Kolektivnog ugovora kojom je predviđeno da povredu radne obaveze predstavlja naročito: neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova, nezakonito raspolaganje imovinom i druge nezakonite radnje, kao i falsifikovanje novčanih i drugih sredstava, dokumenata i isprava, to je primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno odlučio kao u izreci.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje je za sada ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega nije bilo uslova za preinačenje pobijane odluke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić